Znamo svi vrlo dobro onaj osećaj kad nam prekipi, pa ne znamo gde bismo pre suknuli vatru. Izgubimo živce, počnemo da psujemo, da vređamo sve od sebe, nekad se okrenemo čak i ka žešćoj agresiji… a naši bližnji kažu – “Pusti, došla je žuta minuta”.
Vrlo dobro znamo za termin kojim se nazivaju ova negativna osećanja nakupljena i naglo puštena u etar. Kako obično ta burna eksplozija traje kratko, otud ova šezdesetosekundna oznaka, ali – da li znate zašto je ta minuta baš žute boje?
Odgovor na ovo pitanje prilično je jednostavan. Otkad je sveta i veka, žuta je boja koja nas vezuje za neke lepe pojmove. Ona je boja Sunca, zlata, maslačaka, banana, limunova… Međutim, psiholozi je vide kao veoma neprijatnu boju. Smatra se da je najstimulativnija te da često (čak i u različitim jezicima) predstavlja simbol ljubomore, prevare, pa i kukavičluka.
Sam rečnik SANU piše da je žuto “boja raspadanja”… Ne treba zaboraviti ni ostale negativne konotacije, poput žutice, boje žuči, žute štampe, žutog kartona u fudbalu… U Vukovom “Rječniku” zabeležen je i pojam “žut posao” za posao koji nije dobar. Tako je žuta boja dobila negativan publicitet i momenat gubljenja kontrole nad samim sobom naziva se “žutom minutom”.
