Ivan Bosiljčić danas slavi rođendan i tom prilikom je sa fanovima podelio nešto intimno i predivno.

 

Jedan od najpoznatijih srpskih mladih glumaca Ivan Bosiljčić proslavlja svoj 38. rođendan.

Tom prilikom je sa fanovima na Fejsbuku podelio priču o tome kako je rešio da poseti manastir Divjejevo u Nižegorodskoj oblasti.

Ivanovu priču “Zapis” prenosimo u celosti.

Rođen sam na praznik Svetog Serafima Sarovskog, 15. januara. Dugo, do svoje 23. godine nisam poznavao ovog prekrasnog svetog starca.

U maloj crkvi hrama Svetog Save, često sam, još kao student, levo od oltara stajao ispred velike pozlaćene ikone sveca kojeg jedino od svih svetih lica nisam znao. Trudio sam se da pročitam uska i visoka slova kojima je pisalo ime iznad oreola, jedino što sam razumeo je da su slova ruska. I oslikane crkvene kupole na ikoni su bile ruske. Mir u skrštenim rukama ove čudesne prilike me je zadržavao da dugo, dugo i često stojim pred njima i osećam da se starac i ja odnekle poznajemo.

I onda sam jednog dana jednostavno pitao prisutne ko je taj svetac. I isto tako jednostavno su mi rekli. Otvorio sam kalendar da vidim kad se slavi i shvatio – veliki ruski svetitelj bio je tu kad sam se rodio. Odatle se znamo. Kao što smo jednostavno ćutali svih ovih godina u istoj jednostavnosti se sve razrešilo za par minuta.

Za istih par minuta, samo kraćih, zamalo sam zakasnio na autobus iz ruskog sela Verhnjaja Trojica, gde snimam ovih dana, za Tver. Onda ne bih stigao na voz za Moskvu, gde bi trebalo da presednem na voz za Arzamas, propustio bih autobus za Divjejevo. Ali sve se desilo potpuno obrnuto.

Trenutno sam na sedištu broj 27 u autobusu koji me je pokupio na ruskoj seoskoj raskrsnici. Polazak na put mi je blagoslovio moj vršnjak, otac Ilija Turenko, namesnik seoske crkve i tata osmoro dece koji za za par meseci dobijaju još jednog batu ili seku. Hej, devetoro! On me je u pomesnoj crkvi pre tri dana pričestio. Jutros sam napravio plan puta i popodne krenuo.

Sklapanje strategije kako sam doći do Divjejeva, manastira u kome su mošti Svetog Serafima Sarovskog, nije išlo glatko kao što se čini dok se pakuje u ove dve rečenice, ali sa ikone sveca koju sam stavio na prozor moje ruske hotelske sobe, preko rastopljene voštane svećice sinoć dogorele, baćuška mi je jasno ponavljao celo jutro:

– Dobrodošao sine. Slobodno kreni.

– Jesam, oče. Dolazim.

Na putu za Divjejevo, Blagovesti 2016. – napisao je Ivan na svojoj Fejsbuk stranici.