Pop kantautor Zlatan Stipišić Džiboni prvi od tri rasprodata "Gibonni Acoustic" koncerta održao je u nedelju uveče u Sava centru, gde je beogradska publika mogla da uživa u veličanstvenoj dvaipočasovnoj muzičkoj čaroliji i maestralnoj vokalnoj izvedbi i svirci.
Naziv “Gibonni Acoustic” pokazao je da ima svoje opravdanje – iako se u dobrom delu večeri čula i električna gitara Zlazan Stipišić DŽiboni i njegov bend su uspeli da u Sava centru naprave prisnu, intimnu atmosferu sa publikom i pruže u odnosu na prošlogodišnji koncert u Kombank areni, drugačiji, a opet uzbudljiv i emotivno izuzetno snažan doživljaj.
Tome je doprineo i sjajan izbor gostiju sa kojima je Džiboni nakupio godine i godine saradnje. Već u uvodnoj fazi koncerta, za klavirom je bio Matija Dedić, a Džiboni je krenuo uraganski hitovima iz kategorije najvećih. Gotovo svi su poustajali čim su se začuli prvi taktovi pesme “Činim pravu stvar”, usledio je “Mirakul”, a kad se tako počne posle su uzalud svi pozivi publici da sedne. A nije ih bilo malo!
– Veliki mi je kompliment što su tri dvorane pune mojih prijatelja… Da je večeras pola dvorane puno, ja bih bio presretan. Tri su pune – super, a moglo je biti pet. Ali mi smo tu da guštamo. Da bude ovaj trenutak, kad odemo poslije doma, da znamo da se ne bi ni sa kim mijenjao u životu – ispovedao se Džiboni. Kako je i najavio, pričao je dosta, i pri tom uvek uspevao da bude duhovit, romantičan ili na neki drugi način zanimljiv.
Iskrena euforija naterala ga je da u “Vrime da se pomirim sa svitom” preskoči, kako je rekao, tužan deo. Pesme u akustičnim aražmanima nisu ni zrnce energije izgubile. Naprotiv! A Džibo je podvukao da je počastvovan što nastupa na mestu gde su svirale veličine poput Majlsa Dejvisa ili, pre petnaestak dana, Herbija Henkoka.
Jedan od najemotvnijih momenata večeri priuštili su samo Džiboni i Dedić, kada je svedenu verziju “Cesarice” ispratilo horsko pevanje, uz svetla mobilnih telefona. Ubrzo je Džiboni prvu svoju šetnju kroz publiku, isprekidanu, naravno, slikanjem i pozdravima, završio na krajnje neočekivan način – pevajući “Judi, zviri i beštimje” sa klapom koja se nalazila u parteru!
Kasnije je i jedna devojčica iz publike završila na bini, i to pošto je na Džibonijevo pitanje “Ko ti se najviše dopada od svih na bini?” kao iz topa odgovorila – “Ti!!”
Razmišljao je Stipišić i o muškarcima koji su, kako je rekao, “po kazni” došli na koncert sa svojim lepšim polovinama, pa je jednom od njih udelio kao utehu čašu crnog vina!
Kada se na bini našao Marijan Brkić, legendarni gitarista nekad Prljavog kazališta a danas Parnog valjka koji je, između ostalog, svirao nekoliko godina i sa Džibonijem, majstorija koja je osvojila publiku je “Tija bi te zaboravit”. Pesma idealna da se na nju nasloni čarobna “Tempera”, sada uz klapu na sceni.
Došlo je vreme i za trećeg gosta, standardnog na Džibonijevim velikim koncertima – gitarističku legendu Vlatka Stefanovskog. Džiboni je čak seo malo u publiku da uživa slušajući maestra gitare, čije su se bravure ubrzo prelile u “Libar”, pa u “Posoljeni zrak i razlivenu tintu”.
U električnoj završnici ponovio je Džiboni “Dvije duše” i to prelazeći iz “Ne odustajem” u “U ljubav vjere nemam”, da bi za kraj zvaničnog dela, uz nadahnut govor zahvalnosti publici, otpevao himnične “Zlatne godine”.
Na bis je usledila nova šetnja kroz parter uz “Tolerancu”. Ponovo su blještali blicevi i ponovo su se na sceni našli Dedić i Stefanovski. Kraj je usledio tek kad su set listu upotpunili “Divlji cvit” i lagana verzija uvodne “Činim pravu stvar”.
Novo druženje sa Džibonijem i bendom na istom mestu zakazano je već za večeras (ponedeljak, 22. decembar, 20.30), dok je treći koncert 27. decembra. Karata više nema u prodaji.
