Još jedan u nizu dokaza da svojom svešću možemo da utičemo na ishode raznih postupaka jeste placebo efekat. Iako možda zvuči laički, mnogi naučnici se zalažu za oravdano korišćenje ovog metoda. Po kojim principima funkcioniše ovaj efekat?
Fenomen poznat kao placebo efekat predstavlja medicinsku intervenciju koja nema hemijski efekat na telo. Najčešće korišćene placebo supstance su takozvane imitacije lekova, lažne operacije i druge procedure bazirane na pogrešnim informacijama. Ukoliko pacijent veruje da placebo ima lekovita svojstva, u tom slučaju će i imati željeni efekat.
Naime, osobi se daje imitacija pilule, za koju on veruje da može da ima pozitivne efekte na njegovo ili njeno stanje, ali je informacija da je to imitacija izostavljena. Ovakav tip informacije može da navede pacijenta na mišljenje da će taj tretman poboljšati njegovo stanje a upravo to verovanje može izazvati željeni terapeutski efekat, izazivajući kod njega/nje osećaj da se njihovo zdravstveno stanje popravlja. Ovaj fenomen je čest predmet istraživanja, ali i pored toga otaje nedovoljno ispitan. Ipak, on ukazuje na veliku ulogu koju naš um i mozak imaju u oblasti našeg zdravlja.
Reč „placebo” potiče od latinske reči „placere” koja znači zadovoljiti, a bukvalan prevod reči bi bio „godiću/udovoljiću”. Ovaj termin, prvi put je upotrebljen krajem osamnaestog veka, kada je definisan kao svakidašnja metoda u lečenju, da bi početkom devetnaestog veka promenio značenje u bilo koji medikament koji pacijentu više ugađa nego što mu zaista pomaže.
Međutim, jačina ovog efekta zavisiće i od same bolesti. U nekim situacijama, kod ozbiljnijih bolesti, ni najsnažnija autosugestija ne može biti dovoljna za prevazilaženje problema. I pored toga, postoje mnogi primeri pozitivnih efekata placeba čak i u težim bolestima. Na primer, kod Parkinsonove bolesti može imati blagotvorni efekat, jer situacija opuštanja izaziva povećano lučenje dopamina u mozgu koji umanjuje simptome ove bolesti. Jak efekat je naročito primetan kod depresije – lekovi koje u toj situciji uzimamo imaju ulogu da nas „podignu”, a samo uverenje da smo uzeli takav lek, dovoljno je da podstakne naš mozak da deluje u tom pravcu.
Naravno, pored pozitivnog dejstva, moguće su i nuspojave korišćenja ovog metoda. Termin koji se koristi za ovu pojavu jeste „nocebo” (naškodiću) i odnosi se na situaciju kada korišćenje placeba, umesto da poboljša, zapravo pogorša stanje pacijenta. Neka istaživanja pokazuju da moć autosugestije može otići predaleko, pa ljudi koji nemaju zdravstvenih problema mogu sebe ubediti da nije tako i samim tim izazvati čak i ozbiljna oboljenja.
