Estrada u knjižarama: Da li Srbi zaista čitaju knjige ‘novokomponovanih’ pisaca?

Pored toga što redovno pune novinske članke i svakodnevno su na malim ekranima, javne ličnosti u poslednje vreme sve više ’gledaju’ nas, ali sa polica knjižara. Dnevno.rs je istraživao koliko su čitane ovakve knjige.

Trend pisanja knjiga postao je veoma popularan, a o tome najbolje govore podaci da su knjige nekih javnih ličnosti među najprodavanijima i najtraženijima.

Sve više poznatih uzima pero u ruke i odlučuje da napiše autobiografiju, ljubavni roman pa čak i zbirku pesama. Neki od njih dožive fijasko, ali pojedini postanu miljenici čitalačke publike. Kao pisci, „oprobali” su se glumice Ivana Mihić i Iva Štrljić, najpoznatija „loto devojka” Suzana Mančić, novinari Vanja Bulić i Vesna Dedić, ali i muzičari Dejan Cukić, reperi Vudu Popaj i Marčelo, Marijana Mateus i mnoge druge manje ili više poznate osobe.

U izdavačkim kućama kažu da je potražnja za ovim „novokomponovanim” piscima veoma velika i da se ljudi sve više odlučuju za takvu vrstu knjiga.

– To su veoma čitane knjige. Pišu ih ljudi koji su afirmisani u profesiji kojom se bave, imaju šta da kažu publici. Sve su to osobe koje barataju rečima i stilom izražavanja – objašnjavaju za Dnevno.rs iz izdavačke kuće „Laguna”.

Prema njihovim rečima, objaviti knjigu za poznate ličnosti je samo još jedan plus u karijeri i dobar marketing. Njima reklama ne treba jer su već javni i ljudi ih prepoznaju.

– Najčitaniji javni pisac kod nas je Jelena Bačić Alimpić, čija je prva knjiga „Ringišpil” doživela čak 32 izdanja, a druga, „Pismo gospođe Vilme”, 25.  Treba napomenuti da je ona profesor književnosti i ima šta da kaže publici. Na drugom mestu je Isidora Bjelica, zatim slede Vanja Bulić i Milomir Marić, dok je na petom mestu Marko Vidojković – kažu  u „Laguni”.

Pisanje je lična odluka. Ljudi se odlučuju na takav korak jer nešto žele da saopšte i da budu vidljiviji u zajednici.

– U poslednje vreme pisanje postaje jedna posebna vrsta samopromocije. Pišući možete da iskažete sebe na različite načine i time dobijete pažnju velikog broja ljudi. I to je nešto što mnogi ljudi koriste kroz blogove i slično, pa i poznati. Mi svi imamo pravo da se izrazimo putem pisanja, a publika je ta koja odlučuje šta od ponuđenog bira da čita. Oni imaju pravo da pišu, mi imamo pravo da izaberemo šta čitamo – ističe za Dnevno.rs psiholog Ružica Madžarević.

Da li će neko napisati dobro književno delo ne zavisi od teme, ni od obrazovanja, u igri su neki drugi kriterijumi, kojima se bave književni kritičari. Ono što znamo jeste da ljudi biraju umetnost kako bi im pomogla da prebrode stvarnost.

– Umetnost je tu da nas malo izmesti, da nam pruži neki drugačiji emocionalni doživljaj koji želimo. Često čujem kako ljudi traže nešto što ima veselu i optimističnu crtu, nešto što će ih ohrabriti i utešiti. Tu ima aspekta bežanja od stvarnosti. Kao što je velika gledanost sapunica, tako je i velika čitanost „lake” literature – objašnjava psiholog.

Istraživanja koja su sprovedena u školama pokazala su da imamo slabu funkcionalnu pismenost, što dovodi do zaključka da malo od onoga što pročitamo i razumemo.

– Kako onda da čitamo ozbiljna dela kada nemamo pojma šta je tu rečeno. To je posledica oslabljene kulture čitanja i pismenosti uopšte. Jednostavna literatura je laka za čitanja i samim tim jednostavna za doživljavanje. Epska fantastika, na primer, ima dela koja su književno izuzetno kvalitetna i zahtevna za čitanje. Ljudi onda idu lakšim putem pa pogledaju seriju, umesto da pročitaju knjigu. Tu se gubi na čitalačkoj kulturi i pismenosti – objašnjava Madžarević.

Kultura nam daje nešto poput smernica za život, kako da se ponašamo u različitim situacijama, koje su vrednosti važne i slično. Veća ponuda na tržištu znači i više mogućnosti da biramo i da nalazimo primere koje će nas voditi kroz život.