Veliki broj ljudi pati od ovi poremećaja, a nekada davno našim precima su baš oni pomogli da prežive.
Bipolarni poremećaj omogućio preživljavanje (i seks)
Da li znate da oko 2.6 odsto ljudi pati od bipolarnog poremećaja? Ako niste čuli za to, ljudi koji ga imaju pate od epizoda maničnog i depresivnog ponašanja.
Kako nam je to pomoglo?
Smatra se da su ljudi u prošlosti imali veoma promenljivo raspoloženje. Bilo je važno da preko leta, za vreme lepog vremena budete aktivni – da manično skupljate hranu i zalihe, lovite i poboljšavate sklonište… Dok je preko zime bilo ok da sedite u pećini i budete depresivni. Takođe, ljudi su u maničkoj fazi imali češće seksualne odnose. Što je vrlo zgodno zato što su preko zime mogli da se više posvete čuvanju novorođenih beba.
Disleksija ukazuje na supermoći
Disleksija je jedna od onih stvari zbog koje su mnogi pametni ljudi rekli da nikada nećemo baš sasvim razumeti mozak. Ona se opisuje kao nesposobnost čitanja i pored potpuno normalne inteligencije i svih ostalih odlika karaktera. Ljudi koji pate od disleksije slova vide otprilike kao kada vi morate da upišete captcha slova na netu. Pa malo gore. Uz puno rada i truda ovaj problem može da se prevaziće, ali nije lako.
Kako nam je to pomoglo?
Recimo da neverovatnih 30 odsto preduzetnika koji su napravili milione pati od ovog poremećaja. Kao i drugi uspešni ljudi. Recimo Albert Ajnštajn ili Stiven Spilberg. Pre nekih 200.000 godina nije bilo čitanja i pisanja, a ljudi su uglavnom bili zauzeti rvanjem sa medvedima ili razmišljanjem o tome da li je baš ta pečurka otrovna. Naši životi su tada zaista zavisili od revolucionarnih ideja, efikasnije komunikacije i kreativnog rešavanja problema. A upravo su to osobine ljudi koji pate od disleksije.
A kada se takav vrlo brz i sposoban mozak suočio sa čitanjem i pisanjem ostao je malo zbunjen. Zapravo, on se i dalje bavi rešavanjem ozbiljnijih problema i uopšte ne želi da troši svoje resurse na tamo neke kukice na papiru.
Opsesivno kompulsivno ponašanje kao upozorenje za celo društvo
Ovi ljudi se trude da stvari budu savršeno poređane ili imati određene rutine kojih uvek moraju da se pridržavaju. Neki će slagati knjige po abecednom redu, a drugi neće moći da izađu iz kuće ako ne operu ruke 12 puta pre toga.
Kako nam je to pomoglo?
Opsesivnost i obraćanje pažnje na stvari danas otežava ljudima život, a ranije je spašavalo živote.
Evo u čemu je stvar.
Ljudi koji pate od opsesivno kompulsivnog poremećaja se ponašaju kao da će umreti ako ne srede stvari onako kao što misle da bi trebalo. Ali upravo tako i jeste bilo do pre samo nekoliko hiljada godina. Ljudi koji pate od OCD-a po pravilu su gadljivi a to znači da su više vodili računa o tome šta će jesti, kao i o svojoj higijeni.
ADHD sindrom je omogućio pronalaske
ADHD se zove i hiperkinetički poremećaj. Ili narodski – hiperaktivnost uz nedostatak pažnje.
Kako nam je to pomoglo?
ADHD smatramo modernim oboljenjem, a neki ga povezuju sa agresivnim igricama, glasnom muzikom ili brzim načinom života. Ali nije baš tako.
Zbog toliko znanja koje danas imamo, uspeće samo oni ljudi koji se specijalizuju u određenoj oblasti. I zato oni koji rade jednu stvar 15 minuta, pa drugu stvar još 15 minuta, a onda pređu na treću nemaju baš šanse u poređenju sa ljudima koji se posvete samo jednom problemu i veštini.
Ali do nedavno vam je bilo potrebno da vladate mnogim veštinama da biste preživeli. Jednostavno niko nije mogao da kaže, ja sam stručnjak za poljoprivredu. Zato što je ista ta momčina morala da zna i da lovi, napravi alatke, postavi šator, iseče krzno i ko zna još sve. Ljudi koji su znali puno stvari su bili u prednosti. A to vam je zapravo preteča ADHD sindroma.
Autizam je bio opasna stvar
Da li znate da danas jedno u 88 dece ima neki oblik autizma? Autizam karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija kao i često ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja.
Kako nam je to pomoglo?
Dok su vaši rođaci iz istorije lovili u grupi, ljudi koji su patili od autizma su to radili sami. I odlično im je išlo. Dok su se ostali opijali i glupirali u društvu, ovi momci (i devojke) su obilazili teren, pravili oružje i spremali zamke.
Uz to su zbog sklonosti ka ponavljanju stvari uspešno pravili zalihe. Sve u svemu bili su velike face u to vreme. Ali svet se promenio pa oni sada uglavnom sede u ćošku i pričaju sami sa sobom. Zato ipak verujemo da će njihovo vreme ponovo doći!
