Većina ljudi smatra kako je koeficijent inteligencije fiksirana stvar, međutim, to ne mora biti tako. Postoje naučno dokazani načini na koje se koeficijent inteligencije može povećati, a ovo je jedan od najefikasnijih.
Neuronauka koja se bavi naučnom studijom nervnog sistema, uključujući strukturu, funkcije, istoriju evolucije, razvoj, genetiku, biohemiju, fiziologiju, farmakologiju i patologiju nervnog sistema navodi kako je funkcionisanje mozga mnogo fluidnije nego što se to ranije smatralo pa tako u velikoj meri možemo uticati na naš koeficijent inteligencije.
Jedno istraživanje sa univerziteta u Cirihu je pokazalo kako na jednostavan način možemo povećati sopstveni koeficijent inteligencije, pogotovo kod dece čiji je mozak u razvoju i zato podložniji nego kod odraslih.
Pa, u čemu je trik? Ne, nije u pitanju meditacija, rešavanje Rubikove kocke, niti uzimanje gingko biloba preparata. Funkcije mozga se mogu poboljšati ukoliko naučite da svirate muzički instrument.
Istraživanja su potvrdila kako se na ovaj način poboljšava funkcija mozga i može se povećati koeficijent inteligencije.
Psiholog Luc Jencke pojašnjava kako se na ovaj način struktura mozga menja čak i kod ljudi starijih od 65 godina.
– Nakon četiri ili pet meseci sviranja instrumenta u trajanju od sat vremena jednom nedeljno primećene su snažne promene na mozgu i poboljšane funkcije memorije sluha i motornih funkcija – kaže Luc.
Naučnici navode kako na ovaj način možemo poboljšati funkcije sopstvenog mozga, a jedan od najboljih načina je upravo sviranje muzičkog instrumenta.
Sviranje muzičkog instrumenta je aktivnost koja pomaže očuvanju sivih ćelija mozga odgovornih za funkcionisanje i obavljanje svakodnevnih zadataka.
Sviranje instrumenta redukuje stres, opušta telo i um i omogućava da se fokusiramo na jednu aktivnost koja poboljšava funkciju mozga. Sviranje instrumenta otpušta dopamin u mozgu, hemikaliju odgovornu za osećaj zadovoljstva koja se luči i prilikom jela, seksa i svih drugih radnji koje nas čine srećnima.
Sviranje poboljšava i naše govorne sposobnosti i verbalnu fluentnost, kao i način na koji procesuiramo informacije, pa je u tom pogledu, smatraju stručnjaci, bolje čak i od učenja stranih jezika.
Kada se radi o mozgu, smatraju stručnjaci, ne postoji “prekasno” i “prerano” za učenje i poboljšavanje sopstvenih sposobnosti.
