Sa druge strane, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se situacija sa koronavirusom globalno pogoršava i da u onim zemljama koje su popustile mere raste broj novozaraženih. Da li, gde i kako putovati na letovanje? Koliko je preporučljivo, može li se planirati, da li će virus oslabiti, kako se pripremiti za put?
Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija navodi da prve grupe turista, koji su pre pandemije uplatili aranžmane, putuju u Grčku 15. juna.
“Mnogo je nepoznanica, videćemo kako će se stvari odvijati kako bude odmicalo leto i kako se bude razvijala epidemiološka situacija. Prva grupa turista kreće 15. juna za Grčku i to će zapravo biti test – kako će oni proći i u pozitivnom ili negativnom smislu se odraziti na ovu sezonu”, navodi Seničić.
Dodaje da su su ljudi uplatili ogroman novac za aranžmane i da je pronađeno, kako kaže, ne idealno rešenje – odložena putovanja.
“Mi smo uspeli da nađemo neko rešenje – odložena putovanja, koje su u principu primenile i sve zemlje u Evropi i svetu. Pola putnika od onih koji su uplatili aranžmane želi da putuje, a druga polovina odbija da putuje. Sa druge strane, naši ozbiljni problemi nastaju sa partnerima u inostranstvu koji su već primili naš novac, jedan deo njih ne želi da radi pod ovim uslovima jer imaju povećane troškove, treba da se prilagode nekim novim pravilima rada”, objašnjava Seničić.
Gde državljani Srbije mogu, a gde ne mogu da putuju
Navodi da građani Srbije još uvek ne mogu da putuju u – Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i sve zemlje EU.
“Do 15. juna ne postoje protokoli odnosno nemoguće je ući osim sa radnom dozvolom ili eventualno sa boravišnom dozvolom u tim zemljama i to podrazumeva odlazak u karantin”, navodi Seničić.
Dodaje da građani Srbije mogu da putuju u Rumuniju i Bugarsku na osnovu međudržavnog sporazuma.
“Nama je važno da znamo šta ćemo uraditi ako se nešto desi. Grčka je izašla sa zvaničnim stavom da će oni tretirati sve goste koji dolaze u tu zemlju ukoliko dođe do pozitivnih slučajeva, oni će biti smešteni u karantin o trošku države. Ukoliko bude bila potrebna medicinska pomoć takođe će se Grčka pobrinuti za to”, objašnjava Seničić.
Dodaje da su Turska i Tunis najavili slične mere.
Seničić je objasnio i šta može da se desi ukoliko se razbolite i dobijete temperaturu na letovanju.
“Interes zemlje je da vi ne idete dalje i širite zarazu, ona mora na neki način da reaguje. Osiguranjem pokrivaju sve do momenta dijagnostifikacije virusa, tog trenutka prestaje njihova obaveza, ali imaju obavezu da urade repatrijaciju. Imamo zemlje koje prihvataju te troškove, nećemo imati dodatne troškove po pitanju lečenja hospitalizacije i karantina. Dodatne troškove transfera, s obzirom na to da karantin traje minimum 14 dana do 28 dana, to zavisi od zemlje do zemlje, tu imamo eventualnu pomoć osiguravajućih kuća koje bi u tom slučaju, eventualno pokrile troškove povratka”, objašnjava Seničić.
Navodi da se turisti još uvek ne vraćaju u Srbiju i da postoje najave za septembar, ali da je to uslovljeno time da li ćemo ući u neki novi talas.
Odluke o otvaranju ili zatvaranju granica na zemljama
Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marjan Ivanuša navodi da SZO može dati preporuke, ali da su zemlje slobodne da donose odluke o otvaranju ili zatvaranju granica ili uvođenju karantina.
“Mi nikada nismo kao organizacija savetovali države da uvedu ograničenje u međunarodnim putovanjima. Ali, jeste naša preporuka da ako se radi o nekom žarištu da se uspostave mere kojima bi se sprečio izvoz ili uvoz preko različitih regiona”, navodi Ivanuša.
Ocenjuje da je u interesu svake zemlje da se osoba obolela od kovida 19 stavi u izolaciju, bilo da je stranac ili domaći stanovnik.
“Jako je bitno da zemlja ima na raspolaganju dovoljno kapaciteta za testiranje, lečenje obolelih i izolaciju kontakata”, navodi Ivanuša.
“Ja bih ipak preporučio da ako je neko bolestan – ne putuje, jer ako se razbolite negde bez obzira što vam te zemlje garantuju neku zdravstvenu negu, imajte na umu da to može imati velike posledice i na povratak jer možda nećete moći da se vratite istim avionom kojim ste planirali ili treba ostati duže i to može biti povezano sa troškovima koje niste planirali, tako da treba biti jako pažljiv”, objašnjava Ivanuša.
Navodi da je zemljama lakše uvesti mere nego pronaći odgovarajući trenutak za njihovo ukidanje.
Ističe da vlasnici preduzeća trebaju da osiguraju sve mere kako bi se zaposleni osećali sigurno na poslu.
Preporučuje striktno poštovanje mera koje nalaže medicinska struka, pre svih fizičke distance, pranja ruku, nošenja maski, uz očekivanu izolaciju ako neko razvije simptome virusa.
