„Ako ste radoznali, naći ćete zagonetke svuda oko sebe. Ako ste odlučni, rešićete ih.“
Jedan od najboljih dokaza da je nauka usko povezana s igrom jeste nadaleko poznata ‒ Rubikova kocka. Ova kocka se, prema mnogim statistikama, smatra najprodavanijom igračkom svih vremena, a nastala je iz želje jednog univerzitetskog profesora da svojim studentima postavi izazovan zadatak.
Početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, Erne Rubik je bio mladi profesor arhitekture na Fakultetu primenjenih umetnosti u Budimpešti. Jako ga je zanimao pojam prostora, i to kako se predmeti mogu transformisati u njemu.
Rubik je sebi postavio izazovan zadatak: trebalo je da napravi predmet čiji će delovi moći nezavisno da se pomeraju, a da to ne poremeti celinu. Tako je mladi profesor izumeo ʼsvojuʼ kocku, koju je smatrao prvenstveno arhitektonskim umetničkim delom.
Tek pošto je studentima pokazao svoj izum, i isprevrtao redove kocke, shvatio je da ne ume da vrati kocku u prvobitno stanje. Izumitelju je bilo potrebno mesec dana kako bi rešio zagonetku koju je sam napravio. Nalepnice u raznim bojama nalepio je na kocku, kako bi se lakše snašao u rešavanju.
Poznata na svim meridijanima
Kada je Rubik patentirao svoj izum, kocka je počela da se prodaje u Mađarskoj kao “magična kocka”. Godine 1980, igračka je izašla i na svetsko tržište. Dugo se debatovalo kako da se preimenuje. Jedan od predloga je bio i “Gordijev čvor”. Na kraju je ipak odlučeno da se kocka nazove po svom tvorcu, budući da je procenjeno kako će neobično ime biti upečatljivo širom sveta.
Originalna Rubikova kocka ima osam ćoškova i dvanaest ivica, iako su, otkako je počela da se proizvodi kao igračka, napravljene i brojne druge varijante. Standardna kocka može se promešati na 43 triliona načina. To znači da kada bi se sakupile sve kocke ‒ od kojih je svaka promešana jednom od mogućih permutacija ‒ mogle bi da oblože površinu zemlje u 273 sloja.
Pored toga što predstavlja jednu od omiljenih igračaka predškolske dece, i jednu od najvećih intriga za matematičare, Rubikova kocka postala je fascinacija umetnika. Našla je svoje mesto u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, kao deo stalne postavke.
U jeku popularnosti ovog predmeta, osamdesetih godina prošlog veka, u Americi je osnovan i umetnički pravac pod nazivom Rubikov kubizam. Jedno od najpoznatijih dela ovog pravca je mozaik Pita Fektoa “Sanjaj veliko”, posvećen Martinu Luteru Kingu. Ovaj mozaik je napravljen sa više od 4000 Rubikovih kocki.
