Svake godine scenario je isti – kada na radiju, negde već početkom decembra, čujete pesmu ‘All I Want For Christmas’, znate da kreće novogodišnja euforija. Zahvaljujući toj pesmi, koja je snimljena još 1994. godine, Maraja Keri je doživela planetarnu popularnost, ali sve to joj nije donelo i preteranu sreću u privatnom životu.
“Mislim da je moj najveći dar taj što mogu da se izrazim kroz svoje pesme. One su mi pomogle u najtežim trenucima života, ali i slavile sa mnom neke od najboljih perioda“, rekla je pevačica.
Njena karijera traje već 28 godina, a slava koju je stekla koštala ju je i zdravlja, najviše psihičkog, zbog čega je čak nekoliko puta bila hospitalizovana.
Ovako je sve počelo…
Maraja Keri je rođena 1970. godine u Hantingtonu, u državi Njujork, u porodici Alfreda Roja Kerija, inženjera iz Venecuele, i Patricije, operske pevačice i profesorke pevanja.
Upravo zahvaljujući svojoj mami počela je da se bavi pevanjem. Isprva je to bilo tek oponašanje majčinog glasa, kada je imala tek dve godine, da bi sa samo četiri godine, godinu dana nakon što su joj se roditelji razveli, krenula na časove pevanja. Koliko je majka verovala u nju govori i podatak da joj je za 16. rođendan platila profesionalno snimanje u muzičkom studiju.
Srednju školu završila je na jedvite jade, a potom se preselila na Mehnetn i radila sve poslove koji su joj se nudili kako bi imala dovoljno za hranu. Radila je kao konobarica, čuvala garderobu u klubovima, u frizerskom salonu kao pomoćni radnik. Noć je koristila da piše pesme i sanja snove o muzičkoj karijeri.
Uspeh joj se dogodio gotovo preko noći. Imala je samo 18 godina kada je sa prijateljicom, pevačicom Brendom K. Star otišla na zabavu koju je organizovala diskografska kuća CBS Records. Upravo ju je Brenda nagovorila da ponese svoje demo snimke, koje je nameravala da preda Džeriju Grinbergu, ali je snimak završio u rukama direktora Columbia Recordsa, Tomija Motole.
Bio je oduševljen snimkom i već nakon nekoliko dana potpisali su ugovor. Prvi album je snimljen i nazvan njenim imenom.
Uspeh je bio neminovan, a dve godine kasnije pušten je i drugi album ‘Emotions’. Hitovi su se samo nizali, a ona je za kratko vreme postala najpopularnija pevačica.
Ljubavi život i emotivni lomovi
Godine 1993. na spektakularnoj ceremoniji u episkopalnoj crkvi na Menhetnu udala se upravo za čoveka koji je zaslužan za početak njene karijere, Tomija Motolu. Ljubav je na kraju potrajala tek pet godina, a Maraja je nakon toga izjavljivala kako je njen bivši suprug bio izrazito posesivan, iako mu je zahvalna na svemu što je učinio za nju.
Sa latino pevačem Luisom Migelom provela je naredne tri godine, a nakon što se pojavio u njenom spotu ‘Bye Bye’ započela je vezu sa glumcem i reperom Nikom Kenonom. Nakon veze od dva meseca, odlučili su da se venčaju. 2008. godine tajno su se venčali na Bahamima, a zavete obnovili u Diznilendu, u kostimima princa i princeze.
Tri godine kasnije dobili su blizance, Morokana i Monro.
Nakon šest godina braka, 2014. par je objavio da se rastaje, a njihov razvod završen je 2016. godine. Već u to vreme bila je verena za australijskog biznismena Džejmsa Pakera, ali i ta ljubav trajala je kratko. Čini se da je sreću pronašča pored 14 godina mlađeg plesača, Brajana Tanake.
O razmaženoj pop divi ispisano je hiljade tekstova. Dok je jedni hvale, drugi tvrde da je pevačica bahata i razmažena. Izjava da se kupa isključivo u mleku i sa dijamantskim nakitom je izazvala bes većeg dela javnosti.
Psihički kolaps
Baš kao i ljubavni život, njeno zdravstveno stanje je turbulentno. Pisalo se da pevačica pati od visokog pritiska i dijabetesa.
Nedavno je Maraja otkrila i da se godinama bori s promenama raspoloženja, kao i da pati od bipolarnog poremećaja. Ona je 2001. hospitalizovana nakon što je doživela emotivni i psihički kolaps.
U emisiji u kojoj je gostovala kod Opre Vinfri rekla je: “Nervno rastrojstvo je usledilo nakon razvoda. Morala sam da promenim diskografsku kuću i ostala sam bez menadžera. Bez njega nisam znala da se snađem, a noću sam spavala svega dva sata.”
Izvori bliski pevačici tvrde da sve svoje probleme Maraja zapravo vuče još iz detinjstva jer je zbog svoje porodice često bila na meti rasista. Vređali su ih, trovali im pse, palili njihove automobile.
Iako se po njenom tenu to ne bi reklo, osim što joj je otac bio iz Venecuele, njeni preci bili su Irci, ali i Afroamerikanci.
Bipolarni poremećaj otkriven joj je upravo 2001. godine, ali trebalo je da prođe 17 godina da bi to napokon priznala javnosti u velikom intervjuu za američki magazin “People”.
“Jednostavno nisam htela da verujem u to. Sve do nedavno sam odbijala to da prihvatim. Odlučila sam da se pomirim s tim, primam terapiju, okružena sam pozitivnim ljudima i radim ono što najviše volim“, rekla je Maraja.
Istakla je da iako uzima terapiju, i dalje s vremena na vreme ima napade depresije.
Do suočavanja sa ovom bolešću doveo je još jedan nervni slom koji je imala 2016. godine. Naime, ona je organizovala proslavu na svom imanju i u jednom trenutku obavestila goste da će im se uskoro pridružiti Majkl Džekson, Vitni Hjuston i Princ, njene kolege koje su odavno preminule.
A onda se dogodio i katastrofalni nastup na dočeku Nove godine, koji su proglasili najvećim debaklom decenije.
Iako zdravstveno stanje drži pod kontrolom, Maraja s vremena na vreme šokira javnost svojim izjavama. Tako je u jednom intervjuu rekla: “Tajna mog dobrog glasa je što spavam najmanje 15 sati dnevno.”
Svoj život je najbolje opisala u jednoj emisiji, rekavši: “Ponekad život zna da bude poput vožnje na rolerkosteru. Kad sam bila mlađa, imala sam strah od njih, ali vremenom moraš da se suočiš sa svojim strahovima. Imala sam uspone i padove, ali i trenutaka kada sam se osećala kao da je moj život u potpunosti izokrenut naopako i baš kada bih pomislila da je najgori deo prošao, usledilo bi nešto još gore. Nakon svih turbulencija i tome je došao kraj, a ja sam znala da je sve to samo deo većeg Božjeg plana koji ima za mene. Ono što te ne ubije, to te ojača, a ja sam sada zaista jaka, ali da nisam iskusila tu vožnju, nikada ne bih proživela takvo iskustvo.”
