Voleo bih da mogu da budem onaj muškarac za kojeg se udala. Ali nisam, ja sam ja kojeg ne privlači njegova žena. Samo se mogu nadati da ću pronaći snagu i da ćemo se jedno drugom približiti, ako nas udaljenosti ne dovedu do razvoda.

 

Autor ove ispovesti je anoniman, a progovara o problemu koji je nagrizao njegov brak – njegova žena se udebljala i to ih je udaljilo – prevashodno fizički, prenosi MamaMia.

Iako ga je sramota zbog toga, ne može protiv sebe, a apeluje na ljude da u odnosima nastave da se trude i paze na svoj izgled pa i zbog partnera.

“Sedim ovde i pokušavam da smislim najbolji način da se izrazim – jer ne postoji onaj pravi. To nije nešto što želim da kažem, ali ako želim da budem iskren – treba da to izgovorim. Moja žena me više ne privlači. Ne želim seks s njom.

To nije stvar koju ljudi olako dele. Znam da ja ne mogu, jer se osećam kao da sam je izdao, a to je poslednja stvar koju želim da uradim.

To nije ono što ona zaslužuje. Ona je dobra žena. Divna žena. Bolja osoba nego ja.

Ali, više me ne privlači. Volim njen osmeh, njen karakter, njenu toplinu i mudrost. Ali, mislim da je počinjem voleti kao štro bih voleo sestru, a to je grozno, naročito za nju.

Možda da smo u braku već 20 godina to bi bilo razumljivije i prihvatljivije, ali venčali smo se tek pre pet godina, ona je u srednjim 30-ima, a ja u kasnim. 

Znam da razlog zbog kojeg me ona više ne privlači, a opet ne postoji dobar način da se to kaže. Moja žena je postala debela.

Gledam je i ne mogu a da ne vidim njen podbradak, Bog zna da sam pokušao, ali za mene je on poput crne mrlje na beloj majici, ne mogu da ga ignorišem, tamo je.

Tokom tri godine ona je od žene srednje građe konfekcijskog broja 38 dogurala do broja 48, a na vidiku nije nikakva moguća promena. Da, postoji razlog za to, niko namerno ne želi da se ugoji. Ali, čini mi se kako je pravi razlog nestao, sad je to situacija “ko je stariji: kokoška ili jaje” – moja žena se udebljala jer je počela da pije.

A pije jer je nesrećna. A sada je nesrećna jer je debela.

Nisam bez krivice u ovoj situaciji, sigurno sam doprineo njenoj nesreći, ali glavni razlog njene depresije zavisi od spoljnih uticaja – posla, porodice i prijatelja – o tome se može napisati esej.

No, koja je poenta sve analizirati, u kojem trenutku dolazi do saznanja nakon pogleda u ogledalo – “debela sam i promeniću to”?

Zapravo, ne samo reći sebi da ćeš promeniti, već promeniti to, započeti i držati se odluke.

Isprobala je milion dijeta, teretana i raznih režima – ni jedan duže od nedelju do dve. Sve je to tako teško, kaže, i siguran sam da jeste, ali izgleda da nema laganog načina.

Da li je lepota zaista isključivo unutra? Da li sam ja toliko plitak i površan? Ili sam samo čovek? Skačem sa jedne na drugu misao već celu večnost.

Zar u partnerskim odnosima ne postoji nepisano pravilo kako partneri moraju da se trude da ostanu privlačni jedno drugom?

Ne privlači me moja supruga i naš brak trpi zbog toga, jer nema vatre, tamo je jedva plamičak.

Ona zna kako se ja osećam, iako joj ja to naravno nisam nikad rekao. Mislim, kako bih zaboga mogao tako nešto izgovoriti? No, ona to može da oseti. 

Ona to može videti u načinu na koji je gledam. Ona to može pročitati iz našeg narušenog, jedva postojećeg seksualnog života. Može to čuti u rečima koje ne izgovaramo, osetiti u praznim poljupcima i zagrljajima. Kao da smo postali aseksualni. Premladi smo za to.

Želim da smrša, ne mogu da promenim način na koji moj mozak radi. Želim da moja žena bude zdrava, samopouzdana i srećna, da bude ponosna na svoj izgled. I nije me briga i koliko to površno zvuči. Mrzim sebe zbog ovog što osećam, zbog toga što nisam veći čovek.

Mrzim sebe jer sam dopustio da dođe do ovoga. Ona zaslužuje bolje od toga. Voleo bih da mogu biti onaj muškarac za kojeg se udala. Ali nisam, ja sam ja kojeg ne privlači njegova žena. Samo se mogu nadati da će pronaći snagu i da ćemo se jedno drugom približiti, ako nas udaljenosti ne dovedu do razvoda.