Teško je odrediti poreklo popularnog minića. Mnogi ga vezuju za Kinu i izuzetno kratke suknje koje su jedva prekrivale stražnjicu. Kasnije su nošene tokom pozorišnih predstava u Parizu, a potom i u filmovima naučne fantastike...
Kao i svaka novina i ova je privukla pažnju psihologa. Opisivali su je kao bunt omladine, govorilo se o primerenosti i neprimerenosti iste…
Mini suknja sredinom 20. veka
Moderna istorija mini suknju pripisuje dizajnerki Meri Kvant. Njene revolucionarne kreacije su dale mladim ženama način da iskažu svoju seksualnost. Na kraju krajeva ona je izjavila da bi stil šezdesetih trebao da bude “arogantan, agresivan i seksi”.
Seksepil i konktroverze
Veliki dizajneri kao Koko Šanel i Kristijan Dior su u početku bilo protiv mini suknje. Koko je čak rekla da je ideja “jednostavno užasna”.
Naravno, nisu svi tokom istorije gledali blagonaklono na ove suknje. Holandija je zakonom zabranila njihovo nošenje, a model Džin Šrimpton je bila žestoko iskritikovana jer je nosila mini suknju bez helanki 1965.
Sedamdesete
Tokom sedamdesetih, modna industrija je “produžila” dužinu suknje. Jedan novinar je rekao da je to prosto bio logičan sled događaja jer suknja nije mogla da postane kraća.
Osamdesetih glavni i odgovorni urednik Vogue-a Ana Vintur pretvorila je kombinaciju mini suknje i sakoa u svoj zaštitni znak.
Modeli devedesetih su preuzeli ovo malo parče tkanine i inspirisali poznate ličnosti kao što je Kristina Agilera da ga ponesu i na crvenom tepihu.
Mini suknje su zabranjene u Ugandi, a britanski zakonodavac je sugerisao da nošenje mini suknji povećava mogućnost seksualnih napada.
