Da li bebe razlikuju dobro i loše?
Uvek se trudimo da deci od samog rođenja objasnimo razliku između onoga što smeju da rade i onoga što ne smeju, između lepog i ružnog ponašanja, između dobrog i lošeg… Pitanje na kom uzrastu dete može samo prosuditi između dobrog i lošeg i da li je to nešto što dete nauči ili je urođeno – predmet je raznih debata.
Tim psihologa sa Univerziteta Jejl u Americi bavi se istraživanjem moralnog rasuđivanja kod beba. Fokus njihovih ispitivanja je da li su bebe na ranom uzrastu u stanju da naprave distinkciju između dobrog i lošeg – ponašanja, osoba itd. U okviru ove studije oni izvode seriju eksperimenata sa nekoliko različitih scenarija u kojima su glavni likovi igračke. U svakom scenariju postoji jedan dobar lik, koji pomaže trećem, i jedan loš, koji odmaže trećem u njegovom zadatku. Svako dete pogleda ove skečeve između šest i četrnaest puta, a nakon toga pred njega se iznose dve igračke: ona koja je bila dobar lik i ona koja je bila loš u datom scenariju. Zadatak deteta jeste da izabere jednu od te dve igračke i u 80% slučajeva oni izaberu “dobru” igračku.
Ova serija istraživanja potvrđuje rezultate dobijene u mnogim drugim ispitivanjima koja sva pokazuju da je osećaj za dobro i loše nešto sa čim se, u nekoj meri, rađamo, a ne nešto što nam roditelji ili drugi odrasli usađuju.
Pogledaje kako su ovi eksperimenti izgledali:
