Plavuše su manje inteligentne, ljudi koji nose naočari su pametni, gojazni ljudi su lenji... Neretko se susrećemo sa ovakvo izvedenim zaključcima o drugima, a često možemo i sebe da uhvatimo u ovakvom razmišljanju, uglavnom nevoljno. Šta to dovodi do ove pojave?
Halo efekat je jedna od kognitivnih pristrasnosti i predstavlja specifičan način stvaranja mišljenja i celokupne impresije o nekome ili nečemu samo na osnovu prvog utiska i kontakta sa tim. Ovo se može desiti kada procenjujemo osobu, kompaniju, brend, pa čak i jednostavne proizvode. Ovaj efekat funkcioniše u oba smera – ukoliko se posmatraču dopadne neki aspekt onoga što posmatra, stvoriće pozitivan celokupni utisak o predmetu posmatranja i obrnuto, ukoliko je prvi utisak negativan, posmatrač će izgraditi negativnu sliku o svemu vezanom za taj objekat.
Verovatno najbolji primer za halo efekat jesu slavne ličnosti – njih smatramo atraktivnim, uspešnim, uglavnom dopadljivim, te stoga razvijamo tendenciju da ih okarakterišemo kao inteligentne, ljubazne i zabavne.
Termin halo efekat skovao je psiholog Edvard Torndajk u izveštaju o istraživanju u kome su pripadnici vojske imali zadatak da procene karakteristike svojih podređenih. Ovaj naziv se u početku odnosio samo na ljude, međutim vremenom je njegova upotreba postala mnogo šira, pogotovo u oblasti marketinga i brendiranja proizvoda.
Stereotip privlačnosti je samo jedan aspekt halo efekta. Često se može ispostaviti da je ovo mač sa dve oštrice, pa se tako izuzetno atraktivnim ljudima često mogu pripisivati osobine taštine, neiskrenosti i manipulativnosti.
U svakodnemom životu se susrećemo sa ovim fenomenom daleko češće nego što nam se čini. Tako se halo efekat javlja u situacijama kada učenico stvaraju utisak o nastavniku, ali i kada nastavnik stvara utisak o učenicima, što neretko može predstavljati problem. Pored toga, oglašivači se često služe ovim trikom pri plasiranju svojih proizvoda na tržište – koristećii popularne i uticajne ljude kao zaštitna lica svojih kampanja. Takođe, halo efekat se može javiti kao problem pri intervjuima za posao, kada poslodavac stvori sliku o atraktivnoj iili dopadljivoj osobi kao inteligentnijoj, kvalifikovanijoj i kompetentnijoj.
Sama svest o halo efektu ne čini naše procene drugih lakšima i pravednijima, ali naredni put kada se budete našli pred zadatkom procenjivanja neke osobe, zapitajte se koliko vaš prvi utisak o nečijoj pojavi ima uticaja na karakteristike njihovih ličnosti.
