IZ PSIHOLOŠKOG UGLA: Kako pobediti hronično kašnjenje?

Kašnjenje
Tearstone / Foter / CC BY-SA

"Tu sam za 5 minuta, izvini!", "Upala sam u gužvu kod Sajma, brzo ću valjda...", "Čekam autobus već 20 minuta, nikako da stigne"... Samo su neki od najčešćih izgovora za kašnjenje. Koji je vaš?

 

Ljudi se često dele u dve grupe: one koji kasne i one koji ne kasne. Dolazak ovih prvih u teretanu, na posao, sastanak, ugovoreno mesto, uglavnom je praćen nekim od navedenih izgovora, ili čak samo jednostavnim “Izvini što kasnim.” Zvuči poznato?

Mnogi istraživači bavili su se uzrocima i razlozima iz kojih ljudi hronično kasne i vrlo je jasno da je takvih veliki broj. Međutim, čini  se da postoji jedan način razmišljanja koji je veoma rasprostranjen među onima koji nikada ne stižu na vreme, i upravo to može biti najuniverzalniji razlog stalne zakasnelosti: Ljudi kasne jer ne žele da porane.

Iako zvuči pomalo nejasno i nešto što se često previđa, ali kada je u pitanju tačnost, ovo predstavlja bazičnu motivaciju, svesnu ili nesvesnu. Kako je to moguće?

Sigurno znate bar jednu osobu koja ne podnosi kašnjenje, kako drugih ljudi tako i sopstveno. Kako bi izbegli kašnjenje i stigli na vreme, to ih često dovodi to toga da na dogovorena mesta stižu ranije, ponekad i više od nekoliko bezazlenih minuta. Ipak, iako nikada ne kasne, oni nisu tačni. Tako, ovi drugi, ne podnose netačnost, odnosno da stignu previše ranije, te pokušavaju da stignu tačno na vreme.

Sa ciljem da izbegnu stizanje pre vremena, oni zapravo počinju da kasne, i to predstavlja snažnu motivaciju mnogih za hronično kašnjenje. Ipak, često je ovo nesvesno. Mnogi mogu da navedu razne razloge i izgovore za to što su zakasnili, ali oni ne predstavljaju trajno objašnjenje hroničnog akpekta njihovog kašnjenja. Oni se čak mogu i truditi da budu organizovaniji i bolje upravljaju svojim vremenom, ali će uvek dolaziti sa bar malim zakašnjenjem. Period kašnjenja varira uglavnom od  5 do 15 minuta – što je dovoljno rano da ne šteti određenom događaju, ali dovoljno kasno da počne da nervira ljude u njihovoj okolini. Zbog čega dolaženje ranije nekima predstavlja toliki problem?

Verovatno najočigledniji razlog jeste – neefikasnost. Ukoliko negde stignete ranije, ne preostaje vam ništa drugo sem da čekate, bez da imate bilo šta da radite. To vreme protraćeno u čekanju, moglo je biti uloženo u nešto drugo, a taman ste toliko ranije stigli da ukoliko biste se odlučili da otpočnete nešto drugo, vreme bi isteklo.

Dolazak pre dogovorenog vremena može izazvati nelagodu. Često se bojimo da drugima može izlgledati kao da nemamo šta drugo u životu da radimo ili da naše vreme nije dovoljno vredno. Pored toga, dok stojimo i čekamo, pogotovo ukoliko smo nervozni zbog dotičnog dogovora, počnemo da mislimo kako prolaznici razmišljaju o nama, kako stojimo tu sami i osuđuju nas.

Ponekad je razlog tome veoma jednostavan – ljubaznost. Dešava se da je ponekad nepristojno doći prerano na odgređeni događaj, kao na primer rođendanska žurka, pa ljudi ipak preferiraju da stignu malo kasnije.

Dok neki stizanje ranije postmaraju kao vrlinu, neki vide to kao manu. Stizanje ranije je za njih gubljenje vremena. Ovo svakako jeste problem sa kojim se treba boriti, ali na drugačiji način od onog kojem često pribegavamo.

Ono što treba preduzeti jeste pokušati da pomognemo hroničnim kasniocima da stizanje ranije počnu da vrednuju drugačije – kao nešto pozitivno, da pronađu način da to vreme iskoriste konstuktivno, bilo u svoju, bilo u tuđu korist.



loading...