Kada ćemo saznati ime nove kraljevske bebe? Tetka Pipa i deka Čarls posećuju malog princa Džordža. Gotovo je: Dijana i Čarls su prošlost. Besna kraljica prelazi u napad...
U poslednja dva dana gotovo svi domaći i strani mediji vrve od vesti o rođenju princeze Šarlot od Kembridža, ćerke Kejt i Vilijama. Potpuno ista situacija desila se pre par godina kada je mladi par dobio sina, kao i nešto pre toga kada su se venčali. Međutim, ovo nije ništa neobično. Tradicija izveštavanja o svim događajima u životima pripadnika kraljevske porodice datira decenijama unazad. Zašto toliko marimo za kraljevske porodice?
Svakodnevno možemo naići na neki novi tekst o najsitnijim detaljima života pripadnika britanske kraljevske porodice, a kada se nešto značajno, kao što je rođenje nove bebe, dogodi, nađemo se u stanju opšte medijske pomame. Neobjašnjivo, svi smo mi deo ovog začaranog kruga, pa čak i protziv svoje volje – svi znamo bar najbitnije događaje iz njihovih života.
Jedan od najočiglednijih razloga za ovo jeste činjenica da su bajke sastavni deo gotovo svačijeg detinjstva i odrastanja. Čitamo knjige, gledamo predstave i filmove o prinčevima u sjajnim oklopima, princezama u raskošnim haljinama, zlim maćehama kraljicama koje pobeđujemo zajedno sa našim omiljenim junacima. Kao deca, želimo da se osećamo posebno, važno, da budemo uvaženi i poznati – te je stoga prototip plemstva srž naših najranijih maštanja i želja. Kako odrastamo, izloženi smo prilivu informacija o stvarnim kraljevskim porodicama koje žive upravo taj prototip i, jednostavno – moramo da ih pratimo i divimo se ovim modernim bajkama.
Upravo činjenica da oni žive moderne bajke jeste ono što nas možda najviše i privlači. Svako se može poistovetiti sa jednom devojkom koja živi običan studentski život. Negde usput, zaljubljuje se u princa, postaje poznata i voljena figura širom sveta. Ljubavna priča, kako je nama predstavljeno, koja stoji iza ovoga nas zapravo uvlači sve dublje u sebe, terajući nas da pratimo njen epilog i sanjarimo o tome da se nama desi nešto slično negde između dva ispitna roka.
Kraljevska porodica nije samo to, već predstavlja instituciju koja sa sobom nosi tradiciju i kontinuitet. Oni su deo istorije, nešto što će se za nekoliko decenija deca učiti u školama. Stoga, želimo da budemo deo nečega što je veće od nas, osetimo se kao deo onih koji pišu istoriju čineći njih delom naše lične istorije. Težimo ka tome da budemo deo nećeg veoma važnog i momumentalnog.
Svakako, najočigledniji razlog koji stoji iza opšte fascinacije kraljevskom porodicom je isti kao i onaj iza fascinacije bilo kojom poznatom ličnošću -uvek želimo da znamo više o atraktivnim, imućnim i uticajnim ljudima. Želimo da znamo gde letuju, šta vole da jedu, koju muziku slušaju, kakva mesta posećuju itd. Najviše od svega, želimo da znamo koji su njihovi problemi, šta nervira njihove partnere, koje su im mane, poroci ružne navike… Da uverimo sebe da su i oni jednostavno osobe kao i mi sa svojim dobrim i lošim stranama, da ih približimo sebi. Na taj način, sebe približavamo imaginarnoj modernoj bajci.
