Kako potreba za pomaganjem drugima prerasta u nezdravu naviku? Šta je to "Supermen kompleks"?
Švajcarski psihoterapeut Karl Gustav Jung, fenomen identiteta podeljenog u fragmente nazvao je kompleksima. Oni su podeljeni u razne kategorije, a svaka kategorija zasniva se na jednom arhetipu – generički, idealizovani model osobe, objekta ili koncepta čije se osobine kopiraju, oponašaju ili razvijaju. U psihologiji, arhetip je model osobe, ličnosti ili ponašanja.
Grupa sećanja i interpretacija povezana sa arhetipom čini kompleks. Samim tim, jasno je da su sadržaji kompleksa raznovrsni koliko i ljudsko iskustvo – možemo imati komplekse povezane sa ljubavlju, statusom, inteligencijom, novcem, hranom, čašću itd. Svaki kompleks izaziva automatsku reakciju u situacijama kada je isprovociran onaj aspekt ličnosti ili ponašanja, odnono arhetip, koji je sa tim kompleksom povezan.
Najrasprostranjenije kategorije kompleksa, odnosno arhetipova, uključuju majku ili oca, braću ili sestre, decu i heroje. Kompleks heroja, poznatiji kao Supermen kompleks, konstantnu želju da pomognemo drugima, da „ispravimo“ njihov svet. Ovaj kompleks nije zvanično svrstan u mentalna oboljenja, ali je rastući broj ljudi koji „pate“ od ovoga.
Ove osobe često osećaju kao da ne razumeju da imaju neki problem ili da im nešto fali u načinu njihovog života u tom trenutku. Ovaj osećaj se uglavnom povlači i ponovo nadolazi periodično i postepeno. Neretko je ovakvo osećanje potpuno preplavljujuće i navodi ih da se zapitaju zašto je baš njima poverena tolika odgovornost i poverenje, navodeći ih da sumnjaju u sebe i svoje sposobnosti, pitajući se da li je zaista dovoljno ono što čine. Takvo stanje dovodi do povlačenja u sebe, preispitivanja svojih mogućnosti i osobina.
Zanimljivo je to da ovi Supermeni svakodnevnog života najčešće daju dobre savete, zaista jesu u stanju da pomognu drugima i imaju potencijala da budu dobri lideri. Veoma su lojalni i pouzdani, a kada se nađu pred izazovom gotvo uvek će pronaći način da ga reše, pogotovo ukoliko taj izazov posmatraju kao nešto pouzdano i korisno.
Ovaj kompleks ispoljava se u različitim sferama života, te se neko usredsređuje na pomaganje drugima u poslovnom kontekstu, dok neko drugi, na primer, teži da upada u takve odnose, prijateljske ili ljubaavne, u kojima je druga osoba nesamostalna, nesrećna ili nije u stanju da reši svoje probleme. Iako, nesumnjivo, možemo doživeti niz pozitivnih osećanja iz pomaganja drugima, ova kompulzivna pomagačka potreba uglavnom ima negativne posledice po osobu usled konstantog ulaganja sebe u negativne sadržaje drugih. Ono čemu ljudi sa kompleksom heroja teže, zapravo jeste otkrivanje sebe i pronalaženje zadovoljstava u životu.
Ponekad se dešava da se ova potreba pretvara u svoju suprotnost i postaje želja da se naudi drugima. Pojedinac se udaljava od svojih najbližih i stvara želju da bude zaboravljena i otrgnuta od njih. Umesto smišljanja načina da se pomogne drugima, ova potreba prerasta u smišljanje načina da se iskoriste svoje sposobnosti kako bi drugima naudili. Ovo se naziva kompleks zlikovca.
