Istraživanje je pokazalo da isto važi i za ljude koji često menjaju ustaljeni način života.

Testirajući originalnost, mentalnu fleksibilnost, brzinu i obradu zamisli, istraživanje Univerziteta u Milanu pokazalo je kako su “noćne ptice” svih uzrasta daleko kreativnije.

Ispitanici koji su rekli kako im je noć najdraže doba dana briljirali su u svim testovima, a oni koji preferiraju jutro i dan mučili su se da osvoje 50 bodova – pojasnila je šefica studije Marina Đampjetro.

Pretpostavlja kako razlog leži u tome što noćobdije razvijaju “nekonvencionalan duh i sposobnost pronalaženja originalnih rešenja”.

Ranoranioci su produktivniji, ali jutra koriste za rutinske stvari poput doručka i vežbanja. Ljudi koji ustaju u zoru, možda dolaze na posao puni elana i u naponu snage, ali već oko podneva postaju umorni, a u devet već su zreli za krevet.

“Noćne ptice” duže su na vrhuncu produktivnosti, pokazala su skeniranja mozga. Neurolozi u belgijskom Liježu merili su moždanu aktivnost ispitinika iz obe krajnosti.

Obe skupine pokazale su jednaku moždanu aktivnost čim su se probudili. No nakon 10 sati ranoranioci su imali “slabiju aktivnost u delovima mozga povezanim s pažnjom”, zaključak je istraživanja.

Možda se čini kako kolega koji kasni, mora da lovi tempo drugih. Zapravo, oni koji rano ustaju propuštaju više, jer propuštaju celu noć.Oni koji dugo spavaju takođe su otporniji i na stres – dokazali su istraživači iz britanskog Vestminstera, koji su merili nivo hormona stresa kortizola.

Očekivano, pokazalo se kako se oni koji rano ustaju češće razbole, pate od glavobolje, a i relativno češće uzimaju bolovanja.



loading...