Kažu da je jedno od najlepših osećanja na svetu kada se zaljubimo u neku osobu. Nije bitno da li je to srećna ili tužna ljubavna priča – iskustvo koje tada proživljavamo je svakako neprocenjivo i među najvrednijim koje smo imali priliku da iskusimo. Međutim, kako to izgleda kada zaljubljivanje postane opasno?
Sigurno vam se nekada desilo da gledate jedan isti film nebrojeno puta iz jednog prostog razloga – jako vam se dopada glavni glumac. Ili čitate knjigu uživajući u razvijanju nekog lika kroz nju, slušate isti album samo da biste čuli glas nekog pevača… Neminovno je da se nešto slično ovome desilo skoro svakoj osobi, bar u periodu adolescencije.
Međutim, u nekim situacijama ova naklonost koju gajimo prema nekim osobama može poprimiti daleko ozbiljniji oblik. Šta je to erotomanija?
Erotomanija, odnosno erotomanska sumanutost, je poremećaj mišljenja čije je glavno obeležje psihotičnost. Ovaj poremećaj karakteriše lažno verovanje da je ta osoba predmet nečije ljubavi ili seksualne želje. Tokom epizode erotomanije, pacijent veruje da skriveni obožavatelj iskazuje svoju naklonost posebnim pogledima, signalima, telepaijom ili medijskim porukama, na šta uglavnom uzvraća ljubavnim pismima, telefonskim pozivima, poklonima i posetama. Svaki pokušaj objekta nestvarne ljubavi da porekne bilo kakvu naklonost prema erotomanu, on/ona opravdava činjenicom da ta osoba mora da sakrije tu zabranjenu ljubav od ostatka sveta.
Ova vrsta poremećaja se uglavnom javlja naglo, a objekat ljubavi je često višeg socijalnog statusa od erotomana. Ovaj proces odvija se u tir faze: nada, ljutnja ili bes i osveta. Mehanizam nastanka erotomanskog sindroma poseduje dinamičko jezgro, ali ono nije, kao kod ostalih zaljubljenosti, libidne (libido – prema Frojdu: energija instikata koji mogu biti povezani sa svim onim što se može podvesti pod reč ‘ljubav’), već agresivne prirode. Subjekat deluzije najčešće bude neka određena ličnost, koja nam je nepoznata – kao na primer filmska zvezda, fudbaler, estradna zvezda ili uspešan političar.
Simptomi erotomanije, dakle, na početku se iskazuju kao i znaci pažnje u mnogim ljubavnim vezama – pisma, pozivi, cveće itd. Ipak, mogu da eskaliraju do opsesije. Naime, kako u stvarnim vezama vremenom dolazi do postepenog povećavanja intimnosti među partnerima, tako i erotomani povećavaju svoju deluzivnu prisnost sa objektom svoje nestvarne ljubavi, pa se dešava i da počnu da ga/je uhode.
Verovatno najpoznatiji primer erotomanske sumanutosti jeste slučaj Džona Hinklija Džuniora. Objekt njegove deluzivne zaljubljenosti bila je poznata američka glumica Džodi Foster. On je započeo „kontakt” sa njom šaljući joj pisma, zatim se preselio ne bi li bio što bliže njoj. Počeo je da joj ostavlja pesme na dovratku, da je zove telefonom… U želji da stupi u kontakt sa njom, razvijao je opasne scenarije, kao na primer oteti avion ili počiniti samoubistvo. U uverenju da će smrt tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Ronalda Regana, naterati Džodi Foster da prizna svoju ljubav prema njemu, Džon Hinkli Džunior je izvršio atentat na predsednika. Nakon toga je uhapšen,a li ga je porota proglasila nevinim, usled sumanutosti, nakon čega je hospitalizovan i do danas boravi u bolnici Svete Elizabete, Vašington D.C.
Erotomanija može biti ozbiljan problem, pogotovo što se dešava da pacijenti tuže svoje terapeute za lažno klevetanje, a oni sami mogu biti dosta ubedljivi, jer istinski veruju u ono što tvrde. Način za izlečenje erotomanske sumanutosti je otkriti uzrok ovog problrma, kroz psihoterapiju. Ipak, nikada ne možemo biti sigurni da je osoba u potpunosti prevazišla ovaj problem, jer se erotomanija može povratiti, tako da su redovna praćenja stanja bivšeg erotomana neophodna.
