KAKVA JE BUDUĆNOST STREAMING SERVISA? “Videćemo da li će on menjati navike publike kao do sada”

Internet je iz korena promenio mnoge sfere života, pa tako i način na koji uživamo u muzici. Kompletno muzičko stvaralaštvo dostpuno je na na par klikova, pod uslovom da imamo strpljenja za reklame i znamo šta tražimo u moru sadržaja.

Promo

Kao neko ko se čitavog života bavi muzikom, Nikola Jovanović je sve ove promene i ispratio i zato je pravi sagovornik na temu digitalizacije muzike i novih trendova.

Nikola je osnivač i direktor izdavčke kuće Kontra, koja je počela kao internet muzički magazin. Takođe je upravitelj „Zadužbine Milana Mladenovića”, potpredsednik Regionalne asocijacije nezavisnih diskografa Balkana (Runda) i menadžer ultrapopularnog benda „Buč Kesidi”.

  1. Striming aplikacije su transformisale svet muzike kakav poznajemo. Kako ti vidiš tu industriju?

Streaming je na neki način spasao muzičku industriju i omogućio joj da se, makar na kratko vreme, pobegne od piraterije. To je otvorilo novi izvor prihoda kompletnoj muzičkoj industriji koja više uglavnom ne može da živi od prodaje nosača zvuka. Iako vidimo porast prodaje Vinila, streaming je i dalje glavni način na koji se muzika sluša pa i izvor prihoha.

Iako streaming nije možda savršen model on je ono što trenutno imamo i uz neke izmene može da postane dobar način i da muzičari zarađuju i dobar način da budete dostupni svima i uvek u svakom trenutku. Za mene je streaming revolucionarna ideja koja omogućava da u svom džepu na jedan klik imate kompletnu svetsku snimljenu muziku. I umesto da kupujete ili posedujete svaki album ili pesmu za malu cenu pretplate možete da slušate šta god da poželite.

  1. Ponuda na našem tržištu je sve bogatija. Koliko se one međusobno razlikuju?

Mislim da se ponuda trenutno razlikuje donekle u ceni usluga, zavisno od paketa, operatora i slično. Trenutno najveći svetski streaming servisi imaju skoro pa sličnu ponudu muzike, radi se o milionima pesama, a neka razlika može da bude u nekim ekskluzivnim snimcima sa koncerata, ili tipa Deezer Session, ili video spotovima, ili ponudi zvuka visokog kvaliteta kao što to imaju Deezer i Tidal, dok se Spotify sa druge strane hvali algoritom. Ali u suštini servisi su dosta slični.

Ono što je možda za naše tržite bitno je da Deezer trenutno jedini ima lokalne urednike tako da se ne pita samo kopjuter ili algoritam šta vam se plasira već postoji i neko ko to bira na osnovu nekih drugih parametara, što mislim da je bitno za domaću muzičku scenu koja mora da se bori sa svetskim zvezdama.

  1. Šta su striming aplikacije donele muzičkim izvođačima, posebno mladim bendovima kakav je Buč Kesidi npr?

Ono što je po meni prva prednost je dostupnost, vaša muzika je sada dostupna svima na celom svetu. Ranije ste morali da se bavite izvozom diskova, proizvodnjom, logistika nije bila jednostavna samo da plasirate album u Hrvatsku na primer, a kamo li u Kanadu. Sada možete da imate i fanove širom sveta bez ikakvih problema. Takođe donosi i malu revoluciju u izdavaštvu, danas svako može da objavi albume i pesme na digitalnim servisima.

Samim time donosi i potencijalnu zaradu do koje se brže dolazi nego na do sada tradicionalno poznate načine. I na kraju dolazi do mogućnosti da kroz razne statistike koje servisi nude, kao što su Deezer for Creators, Spotify for Artist i slično, upoznate svoju publiku, vidite odakle dolaze i sl.

  1. Kako se postaje urednik playliste za jednu muzičku striming aplikaciju?

Ne znam da li za to postoji recept. Muzikom se na razne načine bavim evo već 15 godina. Završio sam i muzičku produkciju, radio sam na televizijama, radio sam kao muzički urednik regionalnog MTV kanala. Verovatno je to neko iskustvo u kombinaciji sa interesovanjem za dešavanja u industriji plus interesovanjem za novu muziku i nove izvođače kombinacija koja je mene preporučila da kreiram liste za Deezer koje su ekskluzivno dostupne A1 korisnicima.

  1. Kako izgleda process proizvodnje play liste? Čime se vodiš?

Zavisno od tematike, u stvari sve počinje od ideje za playlistu. Nekada idem od tematike liste a nekada me pesma navede da bi bila dobra za ovu ili onu listu I tako se ređaju ideje. Pravim nekoliko paralelnih lista i čuvam pesme za razne ideje i koristim ih kada se pogodi prava prilika.

Bitne su nam i statistike naravno koje govore o tome koliko se šta sluša pa se vodim i time. Naravno i svetskim i ostalim relevantnim listama. Ali sada mi je već u navici da dok vozim, pa čujem pesmu na radiju ili pretražujem izvođače unapred, već razmišljam za koju bih Deezer listu mogao da iskoristim pesmu i uz koje se druge pesme ona uklapa.

  1. Navike i sentiment ljudi se promenio tokom pandemije, kako se to odrazilo na segment muzike – šta smo najviše slušali u proteklih godinu i po dana?

Ono što ja vidim je da se muzika i dalje sluša. Pandemija je generalno poremetila svet nažalost, ali čini mi se da ljudi i dalje slušaju muziku. Bilo je perioda kada smo svi bili kod kuće, tu su ‘stradale’ playliste za trčanje, izlaske… ljudi su bili u kućama i nisu bili raspoloženi. Velika neizvesnost je vladala svetom.

Mislim da se to sada dosta popravilo i da se muzika normalno sluša, redovno izlaze nova izdanja i sada čekamo da se na velika vrate vrate konceti i svetske turneje. Iz mog iskustva sluša se i domaća i strana muzika.

  1. Kakva je budućnost striming servisa, u kom će se pravcu kretati trendovi?

To će biti zanimljivo da ispratimo svi zajedno. Niko još uvek ne zna kako će sve to izgledati. Ako vidimo šta se dešava sa filmovima, filmski studiji su se na streaming oslonili za vreme pandemije i zatvorenih bioskopa. Ljudi su se navikli da rade stvari u udobnosti svoga doma, a i nestpljivi su, niko više ne želi da čeka. Žele sve odmah sada.

Videćemo da li će streaming da menja navike publike i ljudi kao do sada, ili će pratiti potrebe publike. Idemo sigurno u sve veće opcije, funkcionalnosti, dostupnost na raznim mestima tipa u kolima, na raznim uređajima, raznog kvaliteta, što veće personalizacije. Ostaje i pitanje plaćanja autora i sigurno ćemo ići i u pravcu uspostavljanja fer ekosistema.