Nije tajna da mirisi i ukusi lako podsete na neki raniji događaj i pokrenu uspomene. A koja to hrana vraća u detinjstvo, pa osetite onu toplinu doma? To pitanje je nedavno osvanulo na domaćem Reditu i odgovori su zaista vredni pažnje.
„Božićna česnica koju je baba pravila svakog Božića, a ja dolazio kao polažajnik… Ne znam koja je tajna bila te pogače, ali je toliko bila dobra da si bez ičega mogao da je jedeš. Naravno, tu je bila puna trpeza, a kasnije bismo i popili čašu vina koja je ona nabavljala iz svih krajeva sveta… Otkad znam za sebe, svaki Božić sam prvo posećivao nju, sem ove godine kada nas je napustila. Nema više ni pogače, ni trpeze, ni nje, a ni tih božićnih jutara….“
„Jabuke u šlafroku, starinske oblande, teške zimske čokoladne torte sa korama od oraha, čupavci, vanilice, rolat sa pekmezom, bajadere, šnenokle, galete, koh (sada fensi „tri leće“), štrudla sa makom i orasima, žito (dok se jelo kao poslastica, a ne samo za sahrane), domaće krofne, mekike, tulumbe i naravno žu-žu i puž sa sirom iz pekara.“
„Jedna baba iz komšiluka kad ispeče leba i uvek me pozove ja odem kod nje i onda mi stavi kao šećer na komad leba i ja sam to mnogo voleo iz nekog razloga, ali sad ideja je toliko glupa da nisam to jeo od tad. Ona je i umrla negde u tom periodu, pa možda zato nisam ni jeo više, ali se često setim.“
Ipak, čini se da u svemu prednjači jedno jelo – popara.
