Otkud "Kenozoik"? Pa nije ponedeljak. Iznanađeni? Nervozni? Smeta vam? Nije vam do smeha po ovom vremenu? Nije vam do smeha generalno kad pomislite na Kenozoik? Nije ni meni. Makar ne danas. I nije bilo juče. Kao što reče moj drugar Nikola "Da me je neko pitao kako bih naslikao dan kada ode Divljan, naslikao bih ga ovako".
Otišao je. Najveći idol generacija i jedan od poslednjih tipova ljudi koga su mame, tete i bake 80ih zvale “dobar momak”. Vlada. Kada ste čuli da ga neko naziva Vladimir? Ja nikad. Čoveka zoveš po umilom nadimku samo ako je dobar.
“O mrtvima sve najbolje” je jedna od najlicemernijih rečenica ikada. Osoba koja je to smislila je sasvim sigurno bila toliko loša da je samo u ovoj rečenici mogla da nađe opravdanje i pročišćenje za svoje postupke. A u ovom trenutku verujem da nema osobe koja može da pomisli bilo šta loše o Divljanu. Zapravo, sasvim sigurno je nikada nije ni bilo. I nije ovo nikakva patetika povodom nečije smrti. Ako to pomisliš, verovatno si i za njegovu muziku mislio da je patetična. A nije. Jer razlika između romantike i jakih emocija sa jedne i patetike sa druge strane je velika kao razlika između Divljana sa jedne i Kopicla sa druge strane. Zapravo, patetiku je sasvim izvesno smislio isto neki nesrećnik kome je pala na pamet i ona rečenica o mrtvima.
Otkud to da pišem o Divljanu? Zbog toga što ga volim. Zbog toga što ga Ona voli. Zbog toga što ga vole svi oni koji vole ljubav. Zbog toga što je Divljan ljubav. Zbog toga što je simbol jednog vremena. Prošlog? Ma važi. Vanvremenskog vremena. Ljubav nema rok trajanja, emocija nema rok trajanja, njegova muzika nema rok trajanja. On nema rok trajanja.
Hvala za emociju.
Hvala za ljubav.
Hvala za inspiraciju.
Hvala ti što si još tu i ne planiraš da odeš.
Uzalud me budiš u pola šest,
Nema nigde nikog i nemamo kud.
Od onoga što vidim mi ponestaje dah,
Ostaje da ostanemo gde smo sad.
Čini mi se nešto te oduzima,
Glasovi mi govore da si to ti.
Pristajem da pogledam te prvi put.
Tražim zbirku bobičavih škriljača.
Reci mi, kenozoik nije za tebe.
Crvene sam povukao granice,
Oči su se navikle na filmski mrak.
Puštam sve da stoji jos jedan čas,
Mislio sam da je dobro biti par.
Čini mi se oduvek sam bio glup,
Glasovi mi govore eta kanjec,
Želim da se odužim ko spin dim,
Vrlo lep je ovaj kraj koncentričan.
Reci mi, kenozoik nije za tebe.
*Prva pesma u prvoj Filipovoj autorskoj radijskoj emisiji je bila “Kenozoik” od Idola.
**Poslednja pesma emitovana u Jutru uz Filipa Ugrenovića na Naxi radiju dana kada je umro Divljan bila je “Radostan dan”.
***Ova kolumna nosi ime po pomenutoj pesmi.
