Realno, u ovoj rublici mogu da se nađu svi članovi JUL-a. Osim Aleksandra Vulina. Mogu da se nađu svi oni koji su bili glavne face prilikom etiketiranja nekoga kao izdajnika i stranog plaćenika. Osim Aleksandra Vulina. Svi oni koji su radili nešto loše devedesetih, a bili su u ovoj partiji. Dobro, sem Aleksandra Vulina. On tada nije radio apsolutno ništa.
Neka prvi bude ex ministar telekomunikacija Ivan Marković zvani Ivan Grozni. Da, ja sam upravo smislio nadimak. Nekako mi je njegova faca ostala jedan od glavih simbola svih loših stvari tog vremena. Bio je ministar telekomunikacija u poslednjoj Slobinoj, tačnije Vladi Mirka Marjanovića. Jedan je od glavnih vođa akcije uklanjanja repetitora opozicionih medija, a svakako je bio glavni prilikom nečijeg etiketiranja kao „petokolonaša“. Da, on je prvi i uveo taj pojam, krajem devedesetih poprilično rasprostranjen. Ma, svakako se sećate te face…
Interesantno je da je Ivan Marković išao u školu sa čovekom koji ga je nasledio na mestu ministra telekomunikacija, a čije ime vam je, verujem, poznato, mada vam više ništa ne znači – Boris Tadić. Vređao je mnoge članove DOS-a, Otpora, ali i SPO-a. Sve to kroz medijska saopštenja ili konferencije za novinare. Prepiska između lidera LSV-a Nenada Čanka i njega ušla je u legendu.
Tačno 5. oktobra je iščezao. Dakle, nije nestao – iščezao je. Do tada Dnevnik 2 nije mogao da prođe bez njega, a od tada, pa do danas u njemu se nije pojavio nijednom. Ipak, povremeno je održavao konferencije za novinare. Na jednoj od njih, početkom aprila 2008. godine, izjavio je da je jedan dnevni list ekspozitura neprijateljskih zemalja, kontrolisana fabrika laži, pa i krivac za događaje na Kosovu. Ivan se nikad nije ogradio od izrečenih kleveta, niti naveo da ih je izgovorio u ime JUL-a, a ne u svoje ime. Iako je magistar pravnih nauka, od 5. oktobra je formalno nezaposlen i nema vlasništvo ni u jednoj firmi, opet – makar ne zvanično. Stoga sam jako zabrinut kako će naći novce za podmirivanje dugova. Da, dugova.
U poslednje vreme najaktivniji je kao – sudska mušterija. Naime, presudom Višeg suda u Požarevcu dužan je da članu Otpora Momčilu Veljkoviću isplati 150.000 dinara zbog povrede ugleda i časti, a moraće da plati i 120.000 dinara članu Otpora iz Požarevca Nebojši Sokoloviću. Marković je u medijima tokom devesetih izjavljivao da je reč o neofašistima, psihijatrijskim slučajevima, NATO-plaćenicima i pripadnicima Hitler jugend organizacije. Danas za nas nije bio dostupan, a prema poslednjim informacijama živi povučenim životom sa svojom porodicom na relaciji Beograd-Požarevac.
FAKTI:
Po čemu ga pamtimo:
– Bio je suviše iritantan čak i za nekoga ko je bio u Jugoslovenskoj levici.
– Bio je desna ruka Mire Marković. Zadovoljavao je, dakle, njene potrebe.
– Televizije su molile Slobu da ih zatvori kako ne bi morali da čitaju saopštenja koja stižu od njega.
Šta bi mogao da radi danas:
– Da se nada da će za samo mesec dana opet da uživa u JUL-u.
– Razmišlja zašto je čak i drug Vulin postao uspešniji od njega.
– Zapisuje ime autora ovog teksta na jubilarno 30.000-o mesto na svojoj listi domaćih izdajnika i stranih plaćenika.
Leksikon:
– Omiljeni mesec u godini: Logično – JUL
– Omiljeni dan u nedelji: Slobo dan
– Omiljeni predmet: Levak
– Omiljena knjiga: ”Odgovor” – drugarica Mira Marković
– Omiljena TV stanica: ugašena TV stanica
– Omiljene novine: ”Borba”. Jer više ne postoje.
*Svrha ovog teksta nije vređanje niti omalovažavanje bilo koga već isključivo humor i zabava.
