Iako se kosi sa grčkom mitologijom i pričom o Plejadama koju svi znamo, Abrucezi tvrde da je ovako čuvena Maja, najstarija od Plejada, okončala svoj život.
Plejade su bile ćerke titana Atlanta i okeanide Plejone koje je Zevs pretvorio u zvezde. Bilo ih je sedam – Mereopa, Elektra, Tajgeta, Alkiona, Kelena, Steropa i Maja.
Maja je rođena u središnjem delu Peloponeza, na brdu Kileni. Smatrana je planinskom boginjom i boginjom polja. Ona je bila najstarija, najlepša i najstidljivija od svih Plejada. Prema grčkoj mitologiji, ona je Zevsu rodila sina Hermesa, a odgajila je i Kalistinog sina Arkada.
Međutim, legenda naroda Abruca – provincije iz srednje Italije – govori drugačije.
Maja, najlepša od Plejada, došla je kod nas iz Frigije (antičke pokrajine u središnjoj Anadoliji), kako bi spasila sina jedinca, prelepog džina, koji je bio ozbiljno ranjen u borbi i kog su jurili neprijatelji. Na ozbiljno oštećenom splavu doplovila je morem i iskrcala se na kopno u blizini antičkog grada Ortone. Tu je, u strahu da će ih neprijatelji naći, sa ranjenim sinom u naručju, nastavila beg penjući se uz planinu Gran Saso. Tamo su našli skrovište u pećini. Maja se nadala i pokušavala da održi voljenog sina u životu majčinskom ljubavlju, ali on je izdahnuo, ostavivši boginju u beskrajnom bolu.
Danima je jecala nad njegovim telom, da bi ga kasnije sahranila na vrhu planine gde i danas, kad se posmatra sa istoka, može da se vidi “Usnuli džin” – profil ove planine.
Gran Saso, Italija – foto: Wikipedia
Nakon sinovljeve smrti Maja nije mogla da nađe mir. Izbezumljena i očajna, lutala je planinama… čak ni njeni najbliži nisu uspeli da umire njen vapaj. Tuga i bol bili su toliko veliki da su joj okamenili srce i tako je Maja umrla.
Roditelji su je sahranili u odori sačinjenoj od zlata i dragulja, sa vencima od cveća i aromatičnog bilja, okruženu srebrnim i zlatnim krčazima i skupocenim poklonima. Sahranjena je na planini ispred Gran Sasa i ta se planina od tada, u spomen na nju, zove Majela.
Iz daleka gledano, planina ima oblik žene koju je skamenila tuga dok bespomoćno gleda u more. Čak i danas pastiri je čuju kako jeca kad su dani vetroviti, a svaku kišu nazivaju njenim suzama.
