Radim u malom kolektivu. Zato smo valjda i većinu vremena upućeni jedni na druge i često organizuejmo druženja i izvan posla. Kada je neko, u potrazi za mestom koje bismo mogli da posetimo sledeće, predložio da idemo u escepe room, bila sam zaintrigirana.
BILI SMO U NAJMISTERIOZNIJOJ SOBI U BEOGRADU! U srcu je grada, a sve njene TAJNE malo ko uspe da otkrije (FOTO)
Zaista, ideja da sa ekipom ostaneš zatvoren u sobi na sat vremena gde, trkajući se sa vrmeenom, rešavaš logičke i praktične zadatke sve dok ne pronađeš konačno rešenje i tako izađeš iz sobe, delovala je kao neka vrsta povratka u detinjstvo i mogućnosti da se sad, sa trideset i kusur, ponovo na trenutak osetimo kao deca u potrazi za blagom ili akciji spasavanja princeze koju je zarobio div, gusari ili indijanci (u zavisnosti od toga šta je ko igrao). U svakom slučaju, zvučalo je kao dobra ideja…
I bila je!
Sat je prošao kao za minut, zabavili smo se fenomenalno, bilo je mnogo smeha, a uz mnogo adrenalina osećali smo se kao da smo junaci nekog filma. Sve u svemu, bilo je to ugodno provedeno popodne o kome smo nakon toga još dugo pričali. Ipak, igrajući escape room, sasvim neplanirano, o svojim kolegama otkrila sam još nešto.
U Beogradu je u poslednjih nekoliko godina otvoreno više desetima tematskih escape room-ova. Mi smo izabrali firmu EscapeMania koja drži tri sobe i nalazi se u centru. Već prilikom upoznavanja, vlasnici su nam, kada su čuli da svi radimo u istoj firmi, rekli da se escape room pokazao kao odlična vežba “tim bildinga”.
ZABAVA ZA KOJOM JE POLUDEO SVET! Poslušajte SAVETE profesionalca i izaći ćete iz svakog ESCAPE ROOM-a
Ono što sam u tom trenutku protumačila tek kao uvodnu priču domaćina koju govori svakome ko poseti escape room, kasnije sam shvatila kao suštinsku istinu. Jer, upravo to bilo je najveće iznenađenje ovog tipa zabave – prilika da upoznaš kolege i vidiš kako reaguju u situaciji za 180 stepeni drugačijoj od svih u kojoj si ih do tada video.
Videla sam ko dobro podnosi pritisak. Inače tiha i povučena koleginica je u trenucima kada nam je vreme već isticalo, reagovala najpribranije. Uočila sam i ko ima najjači takmičarski duh. Jedan kolega samo što nas nije pregazio kako bi baš on prvi otključao katanac za koji smo pronašli šifru.
Jedan od najvećih zaključaka bio je i taj da – onaj ko je najglasniji i najnametljiviji sa svojim idejama nije nužno i najpametniji. A tu je bio i kolega koji se od starta postavio kao vođa tima. Nisam to očekivala od njega i tu njegovu osobinu nikada pre nisam primetila. Sa druge strane, sigurna sam – i oni su posmatrali mene. Nadam se da im se dopalo to što su videli.
Mislim da smo nakon odigranog escape room-a svi ponešto naučili jedni o drugima. Ne nužno, ali mislim da nas je to učinilo još boljom ekipom i van sobe, u “stvarnom životu”. Dokaz da se svima iskustvo dopalo je i činjenica da smo već bukirali novu sobu.
Kako ćemo se tamo pokazati tek treba da se vidi…
