MESTO GDE BOLEST STANUJE: Kako se zaštititi od mikroba koji vrebaju sa novčanica?

Tokom pandemije korona virusa svi smo postali svesniji mnogih mesta na kojima klice mogu da žive, od određenih površina u kući do raznoraznih predmeta koje svakodnevno koristimo. Jedna od stvari koja se često dodiruje jeste gotovina.

novac
pixabay.com

U poslednjih šest meseci građani širom sveta podstiču se da plaćaju karticama kad god je to moguće. Južna Koreja je u martu uklonila sve novčanice iz štampe na dve nedelje radi dezinfekcije, a neke čak i zapalila kako bi usporila širenje bolesti. Kina je preduzela slične korake u februaru.

Filip M. Tierno, profesor mikrobiologije i patologije na Medicinskom fakultetu Grossman Univerziteta Njujork kaže da se “ljudi kupaju u mikrobima”.

– Mikrobi su svuda oko nas i na svim stvarima koje koristimo – dodao je.

U 2014. godini, istraživači iz Centra za genomiku i sistemsku biologiju NYU-a identifikovali su oko 3.000 vrsta bakterija na novčanicama dolara iz Menhetn banke. Ti su mikrobi uključivali bakterije povezane s trovanjem hranom, stafilokokom, čirevima na želucu i pneumonijom.

Prema podacima Federalne rezerve, novčanice dolara obično cirkulišu oko 6,6 godina, pa imaju veliku mogućnost za prikupljanje klica. Istraživači iz vazduhoplovne baze Wright-Patterson u Ohaju 2002. godine testirali su 68 novčanica i otkrili da je 94% kontaminirano bakterijama.

– Tri su dela tela iz kojih ljudi obično luče bakterije – respiratorni sekret iz nosa i usta poput streptokoka, kožni organizmi poput stafilokoka i fekalne materije. Kao društvo zapravo smo okupani izmetom – rekao je Tierno.

– Srećom za nas, nije sve patogen, i imamo imunološki odgovor koji se pokušava boriti protiv infekcije. Osim toga, potreban je određeni broj organizama kako bi se uzrokovala infekcija, koja varira zavisno od patogena. Da bi telo bilo zaraženo salmonelom, morali biste primiti ili progutati visoku količinu bakterija kako bi se nadvladala normalna crevna flora, dok teoretski samo nekoliko virusnih čestica može dovesti do epizode norovirusa – dodao je.

Istaknuo je kako naučnici još uvek proučavaju korona virus kako bi videli koliko je virusnih čestica generalno potrebno za nadvladavanje imuniteta. Tierno je takođe istakao da je pronašao više mikroba na papirnatim novčanicama nego na kovanicama.

– Kovanica ima metalne komponente poput nikla, bakra, srebra i cinka, od kojih neke mogu biti antimikrobne. Na kovanicama je manja količina mikroba. Novi novac ima u sebi vlastitu antimikrobnu supstancu, tako da je manje verovatno da će sadržavati mikrobe. Međutim, to se vremenom istroši tako, a što je stariji novac, veća je verovatnoća da na njemu postoje mikrobi. Toplina i vlaga takođe čine razliku – pojasnio je.

Istraživanje takođe sugeriše da će novčanice manjih apoena verovatno imati veće količine mikroorganizama, jer se njima češće rukuje.

Osim toga, na gotovini se često otkriva i droga. U studiji iz 2001. godine otkriven je heroin na 70 posto novčanica, metamfetamin na 30 posto i PCP na 20 posto gotovine.

Kvasac, životinjski DNA i čestice hrane samo su neke od drugih stvari pronađenih na novčanicama, a koje bi vas mogle navesti da malo češće dezinfikujete ruke. Tierno je napomenuo da je mala verovatnoća da se razbolite zbog supstanci koje su na novčanicama, ali je naglasio da je dobra ideja oprati ruke nakon rukovanja novcem ili drugim predmetom koji se često dodiruje.

– Novac nije nužno najveći kanal za zarazu, ali svaki objekt koji različiti ljudi, kao što je vaš telefon, dotaknu više puta dnevno može predstavljati problem. Zato bi svi trebali da povremeno dezinfikuju svoje telefone – zaključio je Tierno.



loading...