Milioni ljudi ih koristi svaki dan, ali malo ko primeti da na SVAKOM RAJSFERŠLUSU PIŠE “YKK”! Da li znate ZAŠTO?!

rajsferšlus
pixabay.com

Pogledajte vaš rajsferšlus. Velika je verovatnoća da na njemu piše "YKK". Priča iza toga zapravo je saga o preduzimljivosti, malo istorije i mnogo, mnogo para...

 

Dobar deo naše odeće danas ne možemo da zamislimo bez rajsferšlusa. Nalazi se na torbama, pantalonama, cipelama, diksericama, čak i košuljama…

Ipak, ranije nije bilo tako! Pre nešto više od jednog veka većina odeće se spajala dugmićima ili se eventualno zapertlavala koristeći vezice kanapa. A onda je jedan čovek sve promenio…

 

Prvi rajsferšlus je osmislio Amerikanac Vitkom Džedson 1893. godine. Želeo je da olakša pertlanje cipela, omogućivši ljudima da cipele šniraju jednom rukom. Naziv je preuzet iz nemačkog jezika, od reči “Reißverschluss”, što je složenica reči “Reise” – putovati, i “Verschluss” – zatvarač (budući da je prvobitan naziv bio nešto duži – “Reise-tasche mit Verschluss” – “putna torba sa zatvaračem”).

Ovaj prototip je bio pomalo nespretan i često se zaglavljivao. Džedson i njegov poslovni saradnik Levis Voker nosili su ga 1893. na Svetskom sajmu u Čikagu na čizmama, ali javnost je njegov proizvod ignorisala. 

U obliku u kome se i danas koristi, rajsferšlus je patentirao Švežanin Gideon Sundbak, 1913. godine i verovatno od tada potiče njegov drugi naziv – patent-zatvarač. Američka vojska koristi ga je na odeći i opremi svojih vojnika u Prvom svetskom ratu.

Do kasnih 20-tih godina rajsferšlus je počeo da se nalazi na svim vrstama odeće i obuće, a od ’30-tih ga je prihvatila modna industrija širom sveta.

A danas?

Pogledajte vaš rajsferšlus. Velika je verovatnoća da na njemu piše “YKK”.

Godine 1934. u Japanu nastaje fabrika “Yoshida Kogyo Kabushikikaisha” koja će nakon 60 godina promeniti ime u “YKK Co” i zavladati svetom rajsferšlusa.

Kompanija se i danas nalazi u Japanu i sastavljena je od 80 firmi i 206 fabrika u preko 50 zemalja. Samo fabrika u Mejkonu (Džordžija, SAD) proizvodi 7 miliona rajsferšlusa dnevno. Ova fabrika je ujedno i najveća fabrika rajsferšlusa na svetu.

Pošto imaju dosta iskustva sa obradom metala, planiraju da potpuno napuste mesing i da proizvodnju baziraju na aluminijumu. Za sada su uspešni u toj nameri jer se dve trećine njihovih proizvoda već proizvodi od aluminijuma.