Najnoviji modeli Tesla S 85, BMW M240i Xdrive Steptronic Cabrio 3.0, Mercedes C43 AMG 4 Matic Cabrio, Porsche Boxster 2.0 PDK RWD, Audi RS3 Sportback S Tronic Quattro bili su parkirani u dvorištu piktoresknog starinskog hotela u seocetu Mužin, na jugu Francuske. Ključevi su stajali na pultu, baš kao i pravilnici takmičenja “Black Chilli Driving Experience”.
Perić je bio jedan od osmorice gostiju iz cele Evrope, kako bi isprobao ove automobile, krstario putevima Provanse, sa mapom u ruci tokom četiri dana, sa ciljem da se upoznaju sa pravilima o bezbednoj vožnji i sa konceptom kompanije “Continental” pod nazivom “Vision zero” čiji je krajni cilj automobilski saobraćaj bez ljudskih žrtava.
Prva ruta je vožena od Mužina do Gurdona, od 24.3 kilometra, kroz vinograde, kanjone i neverovatnu prirodu. Usledila je vožnja do La Palud sur Verdona, i tako redom duž cele Azurne obale. Ukupno 560 kilometara i 12h vožnje, tokom koje su se ocenjivale vozne karakteristike, potrošnja goriva, bezbednost, prosečna brzina, timski duh i drugi parametri.
– Najviše na svetu volim da putujem, i sve što radim, radim da bih sebi mogao da omogućim što više putovanja. Uz to sam pasionirani vozač, mogao bih satima bez prestanka da vozim pa mi je ovo takmičenje bio pravi ugođaj. Najupečatljiviji deo putovanja mi je bila etapa od Kana do Musak Belvia, koja je vodila kroz jedno od zvanično najlepših sela na svetu – Vilaž perše Gurdon, pa čuvenom Napoleonovom rutom, kojom se vraćao 1815. godine sa Elbe. Vožnja desnom stranom kanjona Verdon i oko jezera Sen Kroa dokazuju zašto su ovo jedni od najlepših predela Evrope – ističe Bojan.
Mlada zvezda “Vojne akademije” ističe da je u duši “večni dečak”.
– Mislim da ne postoji ništa lepše nego da na dobro urađenim putevima dobiješ mogućnost da voziš automobile koje sam ja imao priliku da vozim. Pored Mercedesa, BMW-a, Audija i Porschea, prvi put sam imao priliku da vozim Teslu, auto koji radi na struju. Bilo mi je izuzetno čudno da ne čujem onaj uobičajeni zvuk motra, ali brzo sam se navikao jer mi je to omogućilo da uživam u zvucima koji su dopirali spolja. Vozili smo kroz zaista čarobne predele – kaže on.
Uz idelanih 25 stepeni vožnja u kabrioletima, po savršeno uređenom kolovozu pričinjavala je veliko zadovoljstvo. Pauze koje su pravili činili su osećaj još intenzivnijim.
– Svaki ručak je bio osmišljen da bude na nekom prelepom mestu, gde su predivni pejzaži. Uživali smo u francuskim specijalitetima. Ja sam po prirodi veoma sklon isprobanju novih stvari, tako da postoji vrlo malo specijaliteta na svetu koje do sada nisam probao, ali sam zaista uživao u njihovoj kunjihi. Ako smo ručali pored mora ili reke, imali smo riblje specijalitete, dok smo u predelima Alpa jeli govedinu i piletinu – priseća se glumac.
Perić je u konkurenciji Nemaca, Turaka, Španaca, Francuza i drugih osvojio prvo mesto i postao šampion “Black Chilli” takmičenja.
– Ne volim da gubim ni u klikerima, a još manje na takmičenju. Moj parter u vožnji Luka Maselj, koji je bio predstavnik Continentala i ja smo se pokazali kao najbolji tandem. Ritual nam je bio da čim sednemo u auto pustimo muziku i to je bila jedna od stvari kojom smo kupili žiri. Pevali smo “Bella Ciao”, razne hitove. Apsolutno smo izdominirali, imali smo najlepše slike, najbolje se zabavljali, ali i pokazali da najpažljivije slušamo na času. U svakoj etapi, odnosno na svakoj pauzi za ručak i kafu, održavalo se mini-takmičenje gde se prvo prezentuje jedan od sigurnosnih sistema, da li su to gume ili Vision Zero. Kada se izvrši prezentacija, sledi kviz, a Luka i ja uglavnom nismo imali nijednu grešku, već smo osvajali maksimalne bodove – kaže.
Pored putovanja Bojanov hobi od nedavno je i trčanje. Mladi glumac tri puta nedeljno trči po 10 kilometara, a kako je to ozbiljna kilometraža veoma mu je važno da uvek ima adekvatnu opremu.
– Zaista me je iznenadilo kada sam saznao da Continental pravi i đonove za patike. Prvi put sam imao priliku da ih istestiram njihov kvalitet na prvom Beogradskom polumaratonu koji se održao 3. decembra po snegu. Silazak niz Pop Lukinu ulicu kod Brankovog mosta je za mnoge takmičare bio previše klizav i morali su da uspore ili stanu, a ja sam zahvaljujući patikama koje sam nosio nastavio da trčim svojim ritmom, tako da sam imao praktičan primer kako je taj đon poslužio u trčanju po snegu – zaključuje mladi glumac.
