U vili legendarnog Marlon Branda pronađena je kaseta sa 300 sati razgovora sa pokojnim glumcem. Brando je govorio o svom tužnom životu i mnogobrojnoj deci...

 

Moj je život bio glamurozan, ali neispunjen. Tražio sam sebe i ljubav, a ništa nisam pronašao – zapisano je tonski, prepoznatljivim hrapavim glasom holivudskog zavodnika bez premca. Tokom života rane iz detinjstva i mladosti su ga stigle.

Prejedao se, pa onda gladovao još od šezdesetih godina. Time je pokušao da zakrpi rane koje su mu napravili roditelji, majka alkoholičarka i otac koji ga je do svoje smrti javno omalovažavao i kritikovao čak i pred novinarima, rekao je Stiven Rilej, Brandonov kolega.

Brando je bio poznat da vrhunski “čita” ljude i “skida” njihova lica za svoje uloge, ali za njega su prijateljstvo i ljubav bili laž.

U dugo skrivanim intervjuima Brando se osvrnuo i na to koliko je bio loš otac svojoj deci, kojih je bilo šesnaestoro!

Pokojni sin Kristijan je 1990. godine u očevoj kući ubio tadašnjeg momka svoje polusestre Čejen Brando. On je završio u zatvoru, a nesrećna devojka se pet godina kasnije obesila u majčinoj kući na Tahitiju. Otac joj nije ni bio na sahrani, a svoje potomke glumac je zvao “propustima”.

Marlon Brando je u svojoj karijeri tumačio širok spektar različitih uloga: od likova buntovnika preko lika američkog oficira zaljubljenog u Japanku u filmu “Sajonara”, nacista u “Mladim lavovima”, homoseksualca u “Odsjajima u zlatnom oku”, psihički rastrojenog aristokratu u “Poslednjem tangu u Parizu” i autoritativnog šefa podzemlja u “Kumu”, do odbeglog američkog oficira u “Apokalipsi danas”.

Sa lakoćom je baratao svojim velikim rasponom glumačkih mogućnosti, što ga je učinilo uzorom mladih glumačkih naraštaja i idealnim izborom za tumačenje bilo koje vrste karaktera.

Bio je dvostruki dobitnik Oskara za najboljeg glavnog glumca: prvi put je nagrađen 1954. za film “Na dokovima Njujorka”, a drugi za ulogu u filmu “Kum”. Pored toga, nominovan je za još šest Oskara. Dobio je dva Zlatna globusa, tri Nagrade BAFTA i Kanske nagrade za najboljeg glumca. Američki filmski institut ga je proglasio za jednog od pet najvećih glumaca dvadesetog veka.

Takođe, bio je jedna od najuticajnih ličnosti pop kulture. Svojim agresivnim seksepilom i izrazitom muževnošću razbio je mit o uglađenom, dekadentnom džentlmenu kao idealu muške lepote. Zahvaljujući ulozi sirovog mačo–muškarca u filmu “Tramvaj zvani želja” pokrenuo je modu belih, uskih majica kratkih rukava, i nametnuo se kao muški ekvivalent Merilin Monro, najvećeg seks–simbola dvadesetog veka.

Ipak, njegov privatan život i nije bio tako čaroban…