Alopecija (ćelavost) pogađa i muškarce i žene. Nasledni faktor često ima ključnu ulogu, ali i način života, upotreba lekova, ishrana, dijete...
Kosa je najuočljiviji detalj na čoveku, posebno ako je lepa, kvalitetna i negovana. Izgled čini privlačnijim, pa njen gubitak često dovodi do stresa. O značaju kose i uzrocima njenog opadanja govori i dermatolog profesor dr Đorđije Karadaglić:
– Kose je važna jer izražava našu ličnost. Zato ne čudi što mnogi ljudi praktično upadnu u depresiju kada se suoče sa njenim poremećajem u rastu, neuspešnim lečenjem i trajnim gubitkom. Ovo osećanje se naročito intenzivira ukoliko dožive potcenjivački stav lekara. Savremena ispitivanja izgleda, biofizičkih i biohemijskih osobina kose, odnosno imunohistohemijska analiza, omogućavaju da saznamo sve o njoj. Na ovaj način može da se reguliše rast kose, a dlaka je i pokazatelj fizioloških i patofizioloških zbivanja u organizmu.
* Zašto je ćelavost česta pojava?
– Važno je da se razlikuje patološki proces gubljenja dlake ili efluvijum od stanja koje proističe iz ovog procesa, a to je alopecija ili ćelavost. Alopecija je prilično česta, o čemu svedoči polovina žena i muškaraca koji se sa pedeset godina suočavaju sa problemom opadanja kose. Postoji muški i ženski tip ćelavosti, a najčešći uzrok proređivanja kod oba pola je emocionalni stres. Ovo se dešava milionima žena i muškaraca u svetu, mada preciznih statističkih podataka nema.
* Koji su najčešći uzroci gubitka kose?
– Androgena ćelavost se javlja kod genetski predisponiranih osoba. Pod uticajem androgenih, odnosno polnih hormona, započinje već u pubertetu. Nastaje postepeno sa progresivnim smanjivanjem folikula dlake u predelu temena. Prepoznaje se po tome što se vlasi pretvaraju u male, bele kratke dlake. Period rasta se skraćuje sa pojačanim opadanjem, naročito u predelu čela i slepoočnice. Ovaj vid ćelavosti ređi je kod žena, a i ako dođe do proređivanja, onda je prisutno svuda po glavi. Androgena alopecija, zapravo, predstavlja “muški tip ćelavosti”, koja postaje uočljiva već oko sedamnaeste godine.
Sto vlasi dnevno
Kroz život, kosa prolazi ciklus u kome raste, miruje i opada, pri čemu je normalno da se dnevno izgubi do stotinu vlasi. Ako je kosa duža, njeno opadanje se čini dramatičnijim. Gubljenje više kose nego što je normalno, u početku može da se ne uoči, naročito ako je kosa inače gusta. Međutim, pojavljivanje delova vlasišta sa tankom kosom ili bez kose, treba da bude upozorenje za posetu lekaru, da bi se otkrio uzrok i primenila odgovarajuća terapija.
* Kako se ova alopecija nasleđuje?
– Način na koji se ćelavost nasleđuje nije dovoljno razjašnjen. Postoji stručno mišljenje da ona postoji u svakoj generaciji, ali nije obavezno da je svako nasledi. Drugi autori opet smatraju da postoji više različitih faktora koji utiču na nasledno pojavljivanje ćelavosti. U značajne faktore spada opšte zdravstevno stanje, starosna dob u kojoj se promene proređivanja dešavaju, kao i pojedine vrste lekova. Od lekova posebnu pažnju treba obratiti na primenu vitamina, antibiotika, steroida, doping sredstva, ali i na ishranu u pogledu unosa proteina, gvožđa i drastičnih dijeta. Naravno, nasledni faktor često igra glavnu ulogu.
* Da li postoje još neki uzroci proređivanja i opadanja kose?
– Kosa može da se proređuje i opada zbog bolesti štitne žlezde i drugih endokrinoloških poremećaja, malignih oboljenja, pojedinih sistemskih bolesti, poremećenog menstrualnog ciklusa, trudnoće, kontraceptivnih preparata, neplodnosti… Lekar je taj koji utvrđuje da li opadanje kose odgovara androgenoj ili nekoj drugoj ćelavosti. Da bi se dobio precizan odgovor nekada je potrebno uraditi i dodatna ispitivanja u smislu određivanja ukupnog i slobodnog testosterona, krvnu sliku i gvožđe, ali i biopsiju kože. Shodno dobijenim rezultatima, primenjuje se lokalna medikamentozna terapija.
* Šta karakteriše alopeciju?- Svi oblici ćelavosti se dele na one praćene ožiljkom i bez njega. U prvom slučaju zbog oštećenja ili destrukcije nestaju folikuli dlake, zbog čega koren izumire. Ovo stanje praćeno je znacima upale, atrofije i ožiljavanja na mestu korena, pa ta mesta gube sposobnost stvaranja novih dlaka. Novog rasta više nema niti je to moguće terapijski učiniti. S druge strane, ćelavost bez ožiljka karakteriše odsustvo upale i atrofije. U ovom stadijumu kosa zapravo više opada nego što raste. Neožiljne alopecije su najčešće androgene ili nasledne, kongenitalne ili urođene. Postoje i difuzne, raširene po celoj poglavini, koje ne nastaju naglo već kroz duži period. Ipak, među bolestima kose je i sve učestalija ćelavost areata, koja pruža izuzetan otpor prilikom lečenja.
* Koliko je učestala alopecija areata?
– Alopecija areata je drugi najčešći vid opadanja kose. Ova ćelavost se javlja kod genetski predisponiranih osoba u svakoj generaciji. Ispoljava se pojavom jednog ili većeg broja okruglih jasno ograničenih polja, na kojima kosa potpuno nedostaje. U težim slučajevima ćelavost može biti totalna ili univerzalna. Veoma retko, ova vrsta alopecije je i difuzna po celoj glavi. U opštoj populaciji od alopecije areate oboleva jedan procenat stanovništva. Iako se kod većine javlja pre 40. godine, nekada se ispoljava i u odmaklom životnom dobu, ali i u prvim mesecima života. Danas se smatra da je ona autoimuno oboljenje sa poremećajem koji je, na svu sreću, ograničen samo na nivou folikula dlake – poručuje sagovornik „Života plus”.
