Verovatno ste neke od Henksovih filmova gledali više puta, ali on se toliko divi jednom klasiku Stenlija Kjubrika da ga je pogledao oko 120 puta.
U intervjuu za Collider, poznati glumac je otkrio da obožava film „2001: Odiseja u svemiru“. Taj film iz 1968. zauvek je promenio odnos prema žanru naučne fantastike, koji se tada još uvek doživljavao kao nešto neozbiljno, forma koja je najbolje postojala u sferi B filmova, prenosi Index.
„2001: Odiseja u svemiru“ zasnovana je na knjizi Artura C. Klarka i bavi se temom veštačke inteligencije, uticaja vanzemaljaca na život na Zemlji i evolucije čoveka.
O čemu je najvažniji SF film u istoriji?
Film se sastoji od nekoliko povezanih segmenata, počevši od The Davn of Man, koji pokazuje kako praistorijski hominidi otkrivaju upotrebu alata nakon što su naišli na misteriozni crni monolit. Ovaj monolit, koji se pojavljuje tokom celog filma, predstavlja naprednu vanzemaljsku inteligenciju koja utiče na evoluciju čovečanstva.
Sledeći segment pomera radnju u budućnost, gde je pronađen monolit na Mesecu, a njegovo otkriće pokreće signal Jupiteru. Ovo dovodi do misije na Jupiter sa posadom koju čine astronauti Dejv Boumen i Frenk Pul i veštačka inteligencija HAL 9000 koji pilotira svemirskim brodom Diskaveri.
Film se zatim fokusira na odnos između posade i HAL-a, koji postaje nepouzdan i počinje da pokazuje znake pogrešne logike i autonomnog ponašanja, što dovodi do smrtonosnog sukoba. Bouman uspeva da deaktivira HAL i sam nastavlja put do Jupitera.
Završni deo filma, Jupiter i izvan beskonačnog, prikazuje Boumanove susrete sa još jednim monolitom u Jupiterovoj orbiti. Ovde film prelazi u seriju vizuelno apstraktnih i psihodeličnih scena koje prikazuju Boumanovo putovanje kroz neku vrstu svemirskog portala. To ga dovodi do niza bizarnih iskustava, uključujući upoznavanje sa starijim verzijama sebe.
Film se završava zagonetnom scenom u kojoj se Boumen pretvara u Zvezdano dete, biće nalik fetusu koje lebdi iznad Zemlje, sugerišući novu fazu u evoluciji čovečanstva.
