Gledanje horor filmova, razni kostimi, maske, izrezane bundeve i strašne priče samo su delić običaja koji prate "najstrašniju noć" u godini. Noć veštica je manifestacija koja se obeležava 31. oktobra, odnosno noć uoči Svih svetih.
Još od davnina, Kelti su Novu godinu proslavljali prvog novembra. Osim nove kalendarske godine, oni su verovali da u noći između 31. oktobra i prvog novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova ne bi li posetili mesta gde su, još za života, živeli.
Kelti su tada, iz straha od posete duhova, pravili buku i maskirali se ne bi li tako oterali nepoželjne goste. Prvog novembra gasili su vatre na svojim ognjištima i palili velike, zajedničke vatre. Bogovima su prinosili žrtve paljenjem životinjskih kostiju, kao i ličnih predmeta kojima su tražili zaštitu od bolesti ili nesreće.
Sa nekoliko izmena, ovaj običaj nasledili su stari Rimljani. Oni su verovali da sa dolaskom zime nastupa i “mračni” period godine. Da bi se zaštitili od mrtvih, Rimljani su na svom kućnom pragu ostavljali repe u koje bi prethodno ubacili sveće. Oni su tada verovali da će te sveće uplašiti mrtve i tako ih sprečiti da se približe kućama.
“Trick or treat” tradicija
Uz paljenje vatre i oblačenje kostima, traženje poslastica “od vrata do vrata” takođe ima daleku tradiciju. Još u srednjem veku, siromašni su na praznik Svih svetih išli od kuće do kuće i dobijali hranu u zamenu za molitve koje će sutradan, na Dan Svih svetih, izreći za umrle. Danas, u zemljama u kojima se ovaj običaj praktikuje, od suseda se očekuje da nabave slatkiše i spremno dočekaju maskirane mališane. Deca, obučena u razne kostime (ne nužno strašne likove) idu i pevaju pesmice, a za uzvrat dobijaju poslastice.
Odakle običaj dubljenja bundeva?
Ovaj običaj zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku. Džek je bio poznat po svojoj domišljatosti. Međutim, ovaj čovek bio je veoma škrt. Jedna od mnogobrojnih priča govori o tome kako je ovaj kovač uspeo da prevari Đavola. Džek je ponudio dušu u zamenu za piće. Prema legendi, kada se Đavo pretvorio u novčić, Džek ga je brzo stavio u džep pored krsta – zbog čega Đavo nije mogao da se vrati u svoj oblik. Ovaj lukavi kovač pustio je Đavola tek kada mu je ovaj obećao da neće tražiti njegovu dušu narednih deset godina, kaže priča. Nakon toga, predanje kaže da je Džek još jednom uspeo da prevari Đavola i to zamolivši ga da ubere jabuku sa stabla. Na kori drveta je brzo nacrtao krst, te ga Đavo opet nije mogao uhvatiti.
Ipak, kako legenda govori, kada je Džek umro, zbog grešnog života nije bio primljen u Raj, ali ni u Pakao. Đavo ga je poslao nazad, poklonivši mu komad uglja. Prema predanju, ovaj kovač je u džepu imao repu koju je izdubio i stavio ugalj unutra. Od tada, on postaje lutalica koja, pokušavajući da nađe put do kuće, ide mračnim ulicama noseći repu u ruci i plašeći ljude oko sebe. Kako se legenda širila, a Noć veštica polako postajala sve učestaliji praznik u zemljama širom planete, tako se i priča menjala. Zbog toga, neki su dubili paradajz, neki krompir, da bi na kraju opštepriznati simbol postala – bundeva.
Poklade – srpski “halloween”
Poslednja nedelja pred veliki post se zove “bela nedelja”, a poslednji dan ove nedelje su “bele” poklade. Veruje se da su poklade dan za praštanje i veselje. Ono što u neku ruku povezuje Noć veštica i Poklade je to da se nekada ova martovska nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima.
