„Poremećeni ubijaju bez zadrške“, „Psihopate najčešće ubijaju“, „Sklonimo ludake sa ulica“ – sao su neki od naslova koji su gotovo deo svakodnevice u medijima. Olako prihatamo ovakve situacije i ubrzo i mi sami postajemo zastupnici ovakvih stavova.

Senzacionalni naslovi i termini poput navedenih jesu ono što navodi ljude da pročitaju upravo naše tekstove. Međutim, ovde se ne radi samo o obmani širih masa na nivou pompeznog naslova koji će čitaoce navesti da kupe novinu ili „kliknu” na link ka tekstu koji ne govori ni o čemu što ima veze sa naslovljenim. Napotiv, ovi tekstovi često obiluju informacijama o ličnim podacima mentalno obolelih, kao i informacijama o počinjenom nedelu. Problem je u tome što ovakve priče najčešće prenose nedovoljno stučne ili obaveštene osobe koje upotrebljavaju stručne izraze izvađene iz konteksta, barataju netačnim terminima, postavljaju spostvene dijagnoze ili izvode neproverene zaključke koji ukazuju na povezanost mentalnih oboljenja i nasilnih postupaka.

Kako Psihobrlog navodi: Istraživanje medijske slike mentalnih poremećaja na uzorku sačinjenom od 7 srpskih dnevnih listova i 172 analizirana članka (objavljenih od 2006. do 2010. godine) pokazalo je da se o mentalnim poremećajima izveštava dominantno u kontekstu nasilja (uopšteno, i onog nad decom i članovima porodice). Dalje teme su uključivale ubistvo (najčešće dece i članova porodice), suicid i kriminalne radnje mimo pomenutih. Slika osoba sa mentalnim poremećajima u 82% slučajeva varira od izuzetno negativne do negativne, a u 7% slučajeva možemo reći da je pozitivna. Ovi procenti nisu zavisili od tipa novina o kojima je reč.

Ove podatke još šokantnijima čine činjenice da među osobama optuženim za krivična dela samo 1% boluje od shizofrenije (koja spada u teže psihotične poremećaje), da je stopa izvršenja kriminalnih radnji između ljudi koji boluju od mentalnih poremećaja i onih kod kojih isti nisu dijagnostikovani jednaka, kao i da je veća verovatnoća da mentalno oboleli budu žrtve, nego počinioci zločina.

Veoma se malo zna o problemima mentalnog zdravlja, a slika koja se prenosi putem medija čini da se pored neznanja javlja i strah. O tome kako negovanje ovakvih predrasuda utiče na osobe sa mentalnim oboljenjima, klinički psiholog Irena Stojadinović navodi:

– Svima nam je teško da se nosimo sa činjenicom da bolujemo od bilo koje bolesti. Ipak, saznanje da je uzrok naših problema mentalni poremećaj je dodatno zastrašujuć i to upravo iz razloga što mentalni poremećaj sa sobom nosi stigmu i predrasude. S obzirom da je jedino što se čuje o ovim problemima je da je neko sa mentalnim poremećajem povredio nekog ili slično, razumno je da se čovek uplaši kad sazna da neko u njegovoj blizini ima isti problem. Upravo ovakva slika koja se stvara o ljudima sa mentalnim poremećajima negatvino utiče i na njihovo lečenje – kaže za Dnevno.rs ova psihološkinja.

Foto: Printscreen / dailycaller.com

Naime, ukoliko neko i primeti ođene simptome kod sebe, jako će se teško odlučiti da potraži stručnu pomoć, jer će se plašiti osude okoline. Takođe, ljudi sa ovim problemima su umnogome izolovani od društva, dok veliki broj istraživanja pokazuje da je upravo izolacija jedan od faktora koji otežava oporavak. Jasno je da ovo predstavlja veliki problem, koji zahteva sistematičan pristup u rešavanju.

– Borba protiv stigme u Srbiji bi trebalo da se rešava na više nivoa. Na globalnom nivou neophodno je da se odredi način na koji je ispravno izveštavati o ljudima sa ovom vrstom probelma – što svakako nije putem senzacionalističkih naslova i tekstova, već je potrebno da reportaže budu tačne i po mogućstvu uključuju i mišljenje stručnjaka. Na specifičnijem nivou je važno da se stručnjaci (psihijatri, psiholozi, terapeuti) zalažu za upoznavanje javnosti sa prirodom ovih problema putem izjava za novine, tekstova kao i radionica u okviru školskog konteksta i na taj način potpomognu razumevanje ove vrste problema. Na konkretnom nivou važno je pružiti podršku ljudima sa psihičkim problemima i njihovim porodicama,kako bi i oni bolje razumeju šta je to što im se dešava i kako najbolje da izađu na kraj sa svojom patnjom – tvrdi Irena.

S obzirom da je borba protiv stigme kod nas još nedovoljno razvijena, osobe sa psihičkim problemima pokušavaju same da se izbore sa njom na svoj način. Kao dobar primer, naša sagovornica navodi Udruženje korisnika psihijatrijskih usluga „Duša” iz Beograda, čija je ona ujedno i volonterka. Ovo Udruženje postoji već 5 godina i služi korisnicima kako bi se okupili da se druže, zajedno učestvju u različitim aktivnostima (kao što su učenje stranih jezika, likovne radionice, literarna sekcija) i da se međusobno pomažu.

Dakle, naredni put kada se susretnete sa ovakvim naslovom, tekstom ili stavom, ili zapravo budete tvorac istog, zamislite se kako izgleda videti tako nešto iz perspektive osobe koja će u jednom trenutku imati potrebu da potraži pomoć iz domena mentalnog zdravlja, odnosno, prema statističkim podacima, svake četvrte osobe iz vašeg okruženja! Uzevši u obzir navedene informacije i podatke, opravdano je zapitati se ko je zapravo žrtva.



loading...