U svakodnevnom životu se suočavamo sa neočekivanim problemima i gubicima različitih srazmera. Ponekad se je moguće da nekom velikom i iznenadnom gubitku pristupimo iznenađujuće razumno i uspemo da se izborimo sa njim, dok se dešava da nekog drugog daleko manji problem porazi u potpunosti da ne možemo da pronađu izlaz iz takve situacije. Šta utiče na našu sposobnost da se izborimo sa nepredvidivim neprijatnostima?
Izlaženje na kraj sa gubicima je sastavni deo života. U nekom trenutku, svako od nas prolazi kroz teškoće različitih obima – od toga da dobijemo otkaz na poslu do raznih prirodnih nepogoda i terorističkih napada. Način na koji se borimo sa ovakvim problemima može imati veliku ulogu ne samo u ishodu određenog problema, već se odražava i na naše dugoročno psihološko stanje.
Šta je ono što razlikuje ljude koji ostaju smireni prilikom suočavanja sa katastrofalnim situacijama, dok se čini da drugi u potpunosti gube sebe?
Reziijentnost, kako je psiholozi definišu, predstavlja sposobnost individue da se na pravi način prilagodi stresu i nesrećama. Ova otpornost nije neka retka osobina koju samo malo srećnih poseduje, već ju je polje posmatrati kao proces, sposobnost koju gotovo svako može naučiti i razviti. Popularno je verovanje da rezilijentni ljudi ne doživljavaju negativne emocije i ispoljavaju optimizam u svim situacijama. Međutim, to je pogrešno. Istina je da su ljudi koji pokazuju rezilijentnost oni sa pozitivnom emocionalnošću – odnosno, oni koji efikasno balansiraju negativne i pozitivne emocije. Otpornost ne eliminše stres ili životne teškoće, već nam daje snagu da se uhvatimo u koštac sa problemima uzdignute glave, prevaziđemo nedaće i nastavimo sa svojim životima.
Prema mišljenju mnogih stručnjaka, rezilijentnost je veoma česta i vrlo je verovatno naučiti veštine koje će nam pomoći da budemo otporniji na razne nepogodnosti i nedaće.
Naravno, ovo nije tako jednostavno, ali uz pomoć nekoliko saveta, upornosti i strpljenja, možemo uticati na razvijanje svoje rezilijentnosti:
1. Izgradite pozitivan stav prema svojim sposobnostima – Istraživanja pokazuju da samopoštovanje igra važnu ulogu u nošenju sa stresom i oporavku od istog. Podsećajte sebe na svoja postignuća i uspehe kako biste postali sigurniji u svoju sposobnost da se izborite sa raznim teškoćama.
2. Razvije jaku društvenu mrežu – Osobe koje brinu i podržavaju nas mogu delovati kao zaštitan faktor tokom različitih kriza. Jednostavan razgovor sa bliskom osobom koja nas razume može uticati na to da se osećamo bolje, dobijemo potrebnu podršku i možda čak i pronađemo moguće rešenje za neki problem.
3. Prihvatite promenu – Prilagodljivost je sastavni deo rezilijentnosti. Navikavanjem na prilagodljivost, stičemo karakterističan obrazac rekacija na životnu krizu, a takve situacije možemo iskoristiti i kao priliku da napredujemo u nekim drugačijim pravcima.
4. Vodite računa o sebi – Kada smo pod stresom, često se dešava da zapostavljamo sebe i svoje potrebe. To dovodi do gubitka apetita ili nedovoljno sna, što se odražava na sve životne aspekte. NE zaboravite da se fokusirate na sebe i ono što je vama potrebno da se opustite i uživate. Zadovoljavanjem svojih potreba, stvaramo pogodan teren da se privikavamo na životne promene i budemo otporniji na nepovoljne posledice.
5. Preduzmite potrebne mere za rešavanje datih problema – Ukoliko samo razmišljamo o problemu i jednostavno želimo da on nestane, a ne preduzmemo ništa povodom toga može se desiti da samo produbimo krizu. Iako se može desiti da ne postoji brzo i jednostavno rešenje, treba barem započeti rešavanje istog malim koracima i iljevima koje ćemo sami postaviti pred sebe.
