Neverovatno poetska proza pisca Dejvida Tumarinsona o tome šta se odvija u intimnim trenucima zagrljaja će vas potpuno oduševiti!

 

“Kada muškarac tiho prilazi iza leđa, i grli ženu, to on svojim rukama zatvara krug. Njen krug, i svoj. Krug nežnosti, topline… razumevanja, zaštite.

I u sam centar ovog živog kruga on stavlja ženu. Samim tim nesvesno pokazuje da je sada Ona centar njegovog Svemira. Muškarac grli ženu u tišini. Ćuti i žena. Ona oseća kako toplina izlazi iz ovih vrućih i ćutljivih ruku.

Kada muškarac grli ženu, njoj momentalno rastu krila. U tom krugu njoj je spokojno. Ušuškano. Ona se, poput šećera, topi od ove ćutljive nežnosti. Ko je ona sada, koja stoji u centru njegovog živog kruga? Šta žena oseća u ovom trenutku?

ČIME HRANITE DUŠU? Vi ste knjige koje čitate, filmovi koje gledate, muzika koju slušate, ljudi koje srećete…

Žena ili devojka? Voljena, ili ona koja voli? Tišina… laganim ćebetom nedorečenosti prekrivena su njena ramena… I krije od muškarca svoje misli… Ili više ne krije? Jer ona je sada zagrljena, zaštićena od spoljnog sveta, koji je tako hladan i surov.

A ovde, u njegovim rukama – toplo je, i udobno. Spokojno. To su ti trenuci za kojima žena žudi – čeka i nada se.

Češće grlite ženu! Uvedite je u centar svog kruga!

Uzdižite je uvek svojim bolnim drhtajem čulne nežnosti. Jednostavno, volite je! Njoj je to tako neophodno. Isto tako kao što je potrebno i vama.”