Zelena pupavka je pečurka za koju kažu da je najotrovnija na svetu. Ima je širom Evrope i sveta, ali i u Srbiji. Može se pronaći pogotovo u Panonskoj niziji, Posavskom i Podravskom slivu, kao i oko Banja Luke i Tuzle.
Za zelenu pupavku nema protivotrova. Smrtnost je oko 50 odsto, kod dece i do 100 odsto.
Ova gljiva je veoma otrovna, ali ona je još opasnija zato što je berači gljiva često mešaju sa šampinjonima i drugim sličnim vrstama zbog belog šešira.
Pritom, njeni otrovi su otporni na toplotu, te opstaju i posle prženja i brzo oštećuju ćelije u celom telu.
View this post on Instagram
Prvi simptomi trovanja javljaju se kasno, i više od 12 sati od konzumiranja, što otežava pružanje prve pomoći i lečenje. Tada se već jave jak bol u stomaku, povraćanje i krvava dijareja, što izaziva brz gubitak tečnosti iz tkiva i intenzivnu žeđ. Ubrzo slede znaci ozbiljnih problema u radu jetre, bubrega i centralnog nervnog sistema, uključujući smanjenje izlučivanja mokraće i snižavanje šećera u krvi. To stanje dovodi do kome i smrti u jako velikom procentu.
Poznato je da manje od 30 grama plodnog tela ove gljive ubije zdravog čoveka, a dokazano je da čak i pepeo ove gljive može da bude smrtonosan.
Kako prepoznati zelenu pupavku
Šešir joj je širine do 15 cm i javlja se u raznim nijansama zelene boje, najčešće je maslinastozelene boje sa bledim rubom (klobuk može biti i žut i sasvim beo). Raste od proleća do kraja jeseni u šumama. Može se naći u blizini hrasta, jesena, graba i breze.
Meso je belo, pod kožicom klobuka zelenožućkasto, na vazduhu ne menja boju.
Pritom, pojedini izvori navode da simptomi trovanja rimskog cara Klaudija odgovaraju simptomima trovanja zelenom pupavkom. Sumnja se i da je car Karl VI umro pošto je pojeo obrok od gljiva, uz simptome koji odgovaraju simptomima trovanja pupavkama.
