Savremeni prikazi istorijskih ličnosti oblikuju našu predstavu o tome kako je neki čovek mogao da izgleda. Još od svoje uloge u Oskarom nagrađenom filmu „Kleopatra“ iz 1963, Elizabet Tejlor se smatra logičnom slikom i prilikom egipatske kraljice i to se retko dovodilo u pitanje.
Niko ne zna kako je Kleopatra zaista izgledala. Ta vladarka je po ocu Ptolomeju XII makedonsko-grčko porekla, ali etničko poreklo njene majke je nejasno, piše Dojče vele (DW).
Netfliks sada donosi jednu sasvim novu sliku egipatske kraljice. Četvorodelna dokumentarna serija „Kraljica Kleopatra“ može se pogledati na toj striming-platformi od 10. maja, ali diskusije o njoj traju već nedeljama. Zašto? Glavnu ulogu tumači Britanka Adel Dejms – crna glumica.
Identitet Egipta – „izbrisan“?
Podela uloga u Egiptu je izazvala proteste, a širom sveta pometnju. Egipatski advokat Mahmud al Semari podneo je tužbu protiv Netfliksa: striming-servis mora biti blokiran, jer se dodeljivanjem uloge Kleopatre crnkinji „iskrivljuje se i briše identitet Egipta“.
Pridružili su mu se i istoričari, među njima i ugledni egiptolog i bivši ministar za antikvitete Zahi Havas: „Kleopatra je bila Grkinja, što znači da je bila svetle, a ne crne puti“.
Uključilo se i egipatsko Ministarstvo za antikvitete, objavivši poduže saopštenje u kojem se citiraju stručnjaci koji su se redom složili da je Kleopatra imala „belu kožu i helenističke crte“. Za Mostafu Vazirija, direktora egipatskog Saveta za antikvitete, prikazivanje slavne kraljice kao crnkinje nije ništa drugo do „iskrivljavanje egipatske istorije“. I to nije ništa rasistički, kaže, oni „brane istoriju kraljice Kleopatre, koja je važan deo antičke istorije Egipta“.
O čemu se zapravo radi?
Postoje sačuvani prikazi Kleopatre VII, rođene 69. godine pre nove ere. Njen lik je tako na novcu iskovanom u Aleksandriji 51. godine pre Hrista, ali i onom iz palestinskog Askelona iz 49. godine pre nove ere. Zbirka antikviteta Berlina poseduje bistu napravljenu između 50. i 26. godine pre nove ere i ona je veoma slična prikazima na kovanicama. O boji kože, međutim, istorijska zaostavština ne pruža nikakve podatke.
Verovatnije je da je Kleopatra izgledala kao Adel Džejms, a ne kao Elizabet Tejlor, napisala je Tina Garavi, rediteljka serije „Kraljica Kleopatra“, u članku za filmski časopis „Verajeti“. Očigledno je, dodaje, da bela boja kože daje liku posebnu vrednost, „a za neke Egipćane je to izgleda veoma važno“.
„Kreativna odluka“
Garavi ukazuje da je Kleopatrina porodica živela u Egiptu 300 godina pre njenog rođenja. „Da li je Kleopatra bila crna? To ne znamo sa sigurnošću, ali možemo biti sigurni da nije bila bela kao Elizabet Tejlor“. Rediteljka ujedno poziva na diskusiju o „internalizovanoj nadmoći belaca kojom nas je Holivud indoktrinirao“.
Sam Netfliks izbor Adel Džejms za ulogu Kleopatre opisuje kao „kreativnu odluku“ koju treba shvatiti kao „poklon viševekovnoj debati o etničkoj pripadnosti vladarke“ i multikulturalnoj populaciji Egipta toga vremena.
Šta kaže nauka, a šta kultura?
Debate o Kleopatri, koja je umrla pre više od 2.000 godina, zaokupljaju čovečanstvo. Koristeći složene rekonstrukcije i forenzičke procedure, naučnici su pokušali da istraže kako je vladarka mogla da izgleda.
Mnogo više pažnje privlače projekti u oblasti kulture. Tako su se kritike mogle čuti i kada je Anđelina Džoli trebalo da igra Kleopatru u jednoj filmskoj adaptaciji od koje se u međuvremenu odustalo. Slično je i sa filmom koji bi trebalo da stigne u bioskope sledeće godine, a u kojem egipatsku vladarku glumi izraelska glumica Gal Gado. Gado je inače za BBC na arapskom ironično prokomentarisala: „Ako želite da se držite činjenica, Kleopatra je bila Makedonka. Tražili smo makedonsku glumicu i nismo je našli“.
U slučajevima ta dva filma optužba je glasila da se za ulogu lika koji nije beo, biraju bele glumice. U slučaju serije „Kraljica Kleopatra“, sada je sasvim obrnuto. Dakle, dve kontradiktorne tvrdnje o jednom te istom liku.
Duboki koreni diskusije o Kleopatri
„Nismo često u prilici da vidimo ili čujemo priče o crnim kraljicama“, preneo je Netfliks izjavu producentkinje serije Džejde Pinket Smit, suprugu Vila Smita.
Pristup istorijski značajnim ženama je težak, ali je važan, jer su one, kaže, „kičma afričkih nacija“.
Diskusija oko Kleopatre ima duboke korene. Ona je „predstavnica egipatske visoke kulture i simbol njenog uticaja na Grčku, a time i na pojavu zapadne civilizacije“, napisala je Gezine Kriger, profesor moderne istorije i neevropske istorije na Univerzitetu u Cirihu, u svom članku „Moja Afrika? Crna Kleopatra u savremenim debatama“.
Crnačka zajednica na „civilizacijskom početku“
Sporno je kome ta vrednost pripada: „afričkoj visokoj kulturi ili ’isturenoj stanici’ Evrope na afričkom kontinentu“. Glumačka podela u američkoj seriji „Kraljica Kleopatra“ nije dakle nastala iz umetničkog hira, ona progovara ni manje ni više nego o crnom nasleđu čovečanstva.
Gezine Kriger piše da su crnci u Sjedinjenim Državama, najpre u ropstvu, a zatim i nakon oslobođenja, prvenstveno predstavljani kao objekti, „kao deo istorije emancipacije i napretka belaca“. Pozivajući se sada na Kleopatru i afrički Egipat, crnačka zajednica „ne samo da ima nešto da doprinese američkoj istoriji, već u izvesnoj meri stoji na početku sopstvene civilizacije“.
Aktuelna diskusija neverovatna je i zbog toga što pitanja o boji kože i „rasi“ u antička vremena nisu igrala nikakvu ulogu. Glavna glumica Adel Džejms u međuvremenu je relativno mirno odgovorila na kritike, napisavši na Tviteru: „Ako vam se ne sviđa podela uloga, ne gledajte seriju.“
