Ilustrovao je da kada kupujete med, treba da znate da li je to med od pčelara proizvođača za koga znate da je medar – ako to ne znate, onda se može naći u dobroj meri u supermarketima gde postoji dobra kontrola.
Bagremov med se razlikuje od drugih jer je on svetliji sa 20 odsto vode u sebi, sa 20 odsto polena, zelenkastožućkaste boje kada gledate u odnosu na svetlo, kada ga okrenete lagano proveravate gustinu. On je tečniji od lipovog meda.
Objasnio je da se gleda kako mehur ide, pa recimo kod lipovog meda, mehur ide sporije. Kada dođe do kraja, formira se srebrnkast krug koji ukazuje na to da je reč o bagremovom medu.
“Kada otvorimo teglu, podignemo poklopac ne sme da se nit od meda prekida – ako se ta duga nit prekida, onda je to problem”, kaže on.
Druga osobina, navodi dalje Stanimirović, jeste kada uzmete pravi med, namotate na kašiku i stavite u čašu vode, teško se skida sa kašike i kada se skine, pada dole – pravi med mora da se staloži – pretvara se u krpice i ne rastvara se odmah kao što je slučaj sa falsifikatom.
Plamen sveće i kašičica meda
Ako lagano naspemo med u kašičicu i zagrevamo je na plamenu sveće med će proključati ali ne sme da karamelizuje, i ne sme da počne da miriše na šerbet, naglašava profesor.
Prema njegovim rečima, bitna karakteristika meda je kristalizacija, ali kristalisan med po celoj tegli, a kod falsifikata to ide po dnu.
