Zaboravite na uspeh na blagajnama i Oskare! Ovo je ono što jedan film čini remek-delom!

Ono što jedan film čini zaista važnim jeste koliko puta su ga, na neki način, pomenule naredne generacije režisera, tvrde naučnici.

Analizom oko 15.500 filmova stručnjaci su otkrili da je moguće predvideti koji film će biti veliki i važan i to na osnovu tema, scena ili poruka koje su usvojile nove generacije režisera, piše Indipendent.

Stručnjaci navode da „automatizovani metod” otkrivanja kulturnog, umetničkog ili istorijskog značaja filmova može da se primeni i na druge sfere umetničke ili naučne kreativnosti, do književnosti do fizike.

– Razlog zašto ga zovemo automatizovanim je zbog toga što dokle god imate informacije u digitalnom obliku, ne morate da odgovarate na nečija pitanja već samo u kompjuteru pronađete orgovor – kaže profesor Luis Armal sa Norvesterna, Ilionoj.

Tipični metodi procene “uticaja” filma, poput prodaje, skidanja ili medijske pažnje, ne predviđaju dobro dugoročni uspeh filma ili njegov uticaj na druge režisere koji dobro procenjuju dugoročni kvalitet filmskog ostvarenja, navodi se u Armalovoj studiji.

– Režiseri se vraćaju filmovima koji su važni. Ako pokažete deo ‘Psiha’ poput scene pod tušem, ceo taj film biće tako predstavljen gledaocu novog filma – rekao je on.

– Postoji nešto u filmu što je skriveno od nas, ali postoje i stvari koje mogu da se izmere, poput kritike, nagrada i pominjanja od strane drugih filmadžija a to nagoveštava taj skriveni element – značaj filma – dodao je Armal.

Zapravo su režiseri, tvorci filmova ti koji određuju koji su filmovi važni, a ne kritičari. Filmski kritičari su često previše samouvereni u izdvajanju važnih dela i često su pristrasni. Naš metod je najobjektivniji moguć, naveo je on u studiji.

Naučnici navode da što više vremena prođe od prikazivanja filma do njegovog “pominjanja” u drugom, to je viša ocena uspeha.

U studiju su uključena pominjanja filma 25 godina od njegove distribucije a među filmovima sa najviše uticaja su “Čarobnjak iz Oza”, “Ratovi zvezda”, “Psiho”, “Kazablanka” i “Prohujalo sa vihorom”.

Studija je analizirala 42794 “citata” u filmovima poput priče o tome kako junak ne želi da bude muškarac koji drži bar u Kazablanki u filmu “Kad je Hari sreo Sali” (1989) što je bila direktna aluzija na “Kazablanku” iz 1942. gde su igrali Hempfri Bogart i Ingrid Bergman.

Studija objavljena u listu Proceedings of the National Academy of Sciences analizirala je 15425 američkih filmova navedenih na sajtu IMDB (Internet Movie Database) kako bi videli postoje li korisni markeri za predviđanje da li će neki film ući u prestižni američki nacionalni filmski registar Kongresne biblioteke.

Registar je poput filmske dvorane slavnih i u njemu se trenutno nalazi 625 filmova od “značaja za američku kulturu” a filmove biraju stručnjaci američkog Nacionalnog odbora za očuvanje filma. Oni procenjuju da li je film “kulturno, istorijski ili estetski značajan”.

Naučnici, koji se mahom bave matematikom, inženjerstvom i fizikom, razmotrili su više faktora uključujući uspeh na blagajnama i kritike da bi utvrdili postoji li značajna veza ulaska filma u Registar i drugih faktora koji doprinose njegovom uspehu.

Došli su do zaključka da komercijalni uspeh ne znači da je film i značajan. Drugi faktori, poput pozitivnih kritika ili Oskara, takođe nisu bili dobri pokazatelji dugoročnog uspeha.

Oskari često odražavaju trenutnu popularnost filma, ali i količinu vremena i novca potrošenog na promociju, navode stručnjaci.



loading...