Prvo je uprava tog pariskog spomenika pozvala 1.300 dece na veliku užinu ispod kule, poznate još i kao Gvozdena dama.

Posle toga će biti emitovane 12-ominutne laserske svetlosne predstave preko fasade njene gvozdene konstrukcije do petka, a one će moći da se vide iz okolnih kvartova.

Profesionalni planinari popeli su se na spomenik da postave svetla.

Oko šest miliona posetilaca popne se na vrh Ajfelove kule svake godine pored mnoštva ljudi koji samo dodju u njeno podnožje da vide kreaciju Gistava Ajfela, osmišljenu za Svetsku izložbu 1889. godine.

Kula je visoka 324 metara i teška 7.300 tona. U to vreme to je bio najviši spomenik na svetu, a zahvaljujući strogim propisima urbanog planiranja i dalje dominira nad pariskim zgradama.

Žestoko osporavana u vreme izgradnje, Ajfelova kula postala je nezaobilazni simbol grada.