Godine ponekad jednostavno nisu merilo da li da rodite dete i zasnujete porodicu ili ne. Ovo su ispovesti roditelja koji su kasno dobili decu, kao i njihovih mališana... pa vi razmislite!
Često se iznenadimo kada čujemo da je neko iz našeg komšiluka ili mesta u kasnim 30-setima ili ranim 40-setima dobio dete. Kod nas narod kaže “Da babe mogu da čuvaju decu one bi ih i rađale.”
U skladu sa naukom tj. biologijom naročito ženama se preporučuje da rode decu još u njihovim dvadesetim godinama, jer tada imaju najviše jajnih ćelija i pored velike mogućnosti da ostanu u drugom stanju, njihovo telo je najspremnije i najjače da izdrži trudnoću.
Međutim, u današnje vreme, žene koje su visoko obrzovane dok se ostvare i u karijeri rađaju decu tek od tridesete godine. Da li je to dobro ili loše? Evo šta kažu parovi koji su decu dobili “pod stare dane”.
“Pošto sam majka sa 30+ godina, kada sam se porodila osećala sam se kao mlada majka koja nema nikakvu potporu i podršku. Mladim majkama svi priskaču u pomoć, a kada rodiš prvo dete sa trideset i nešto godina, svi očekuju da se u njegovom gajenju u potpunosti sam snalaziš”
Kako Viralnova navodi, mnogi odrasli koji su nekad bili deca starijih roditelja su im na tome zahvalni zato što su im preneli svoje bogato životno iskustvo, puštali su ih da u detinjstvu rade stvari koje vole, bili su pod nadzorom i brigom ali nisu živeli pod stegom niti je nad njima trenirana strogoća.
“Moja mama je imala 32, a tata 43 godine kada su me dobili. Zbog načina na koji su me vaspitavali postao sam zreo i nezavisan mnogo pre mojih vršnjaka koje su vaspitavali mnogo mlađi roditelji.”
“Otac je imao 48, a majka 44 godine kada su me dobili. Najveća dobit od njih je mudrost i staloženost koju su meni i mom bratu preneli. To se naročito odnosi na mog oca koji je vodio bagat i ispunjen život pre našeg rođenja”
“Mislim da se trudimo da imamo više energije i da brinemo o svom zdravlju nego mlađi roditelji. Jer znamo da nećemo zauvek živeti, pa i više radimo kako bismo obezbedili našu decu.”
Međutim, nije sve i tako idealno.
Mnoga deca koju roditelji dobiju kasno u ranoj mladosti ostanu barem bez jednog roditelja. Tako ponekad naročito tinejdžeri i studenti strahuju da će izgubiti svoje roditelje, naročito ako je jedan od njih već umro.
“Ja imam 118 godina, a mama me je rdodila sa 38 godina, i stalno brinem da ću je izgubiti. Iakoje u odličnoj formi, ona ipak postaje sve starija, a ja nemogu da zamislim život bez nje.”
