1. ZUBAR

Većina ljudi ne skače od sreće od pomisli na intenzivno uklanjanje plaka sa zuba. Mnogi ljudi izbegavaju odlazak kod zubara i na redovne kontrole zbog straha.

Fobija od zubara je ozbiljan stadijum u kom osoba ne odlazi kod zubara ni po koju cenu, a jedino kada ga posećuju je stanje nepodnošljivih bolova ili usled oboljenja koja ugrožavaju opšte zdravlje i funkcionisanje drugih organa i sistema organa.

Duga je lista razloga koja ljude udaljava od zubarske stolice, a tu spadaju i loše iskustvo iz prošlosti, strah od injekcija, osećaj bespomoćnosti (koji prouzrokuje zubarska stolica sa bušilicom u ustima ). Ova fobija nije bezizlazno stanje. Redovne kontrole čine saradnju sa zubarima lakom i bezbolnom. Procedure redovnih čišćenja ne bole i oslobađaju straha od zubara, kome uvek možete rukom signalizirati kada da zaustavi intervenciju.

2. PSI

Od malih pasa, koji staju u torbu do, na primer, nemačkog ovčara, „čovekov najbolji prijatelj” kod nekih ljudi stvara parališući strah – poznatiji kao kinofobija ili fobija od pasa. Fobija od psa najčešće nastaje ako smo žrtve ujeda psa ili ako smo očevidci takve scene, objašnjava profesor Bred Šmit sa Univerziteta države Ohajo. Postoje i slučajevi kada ljudi imaju fobiju od pasa samo na osnovu saznanja da pas u nekim okolnostima može da ujede. Terapija protiv ove fobije je postepeno približavanje psu.

3. LET AVIONOM

Stanja fobije od letenja variraju od minimalnih osećaja nelagodnosti do toga da osoba ni po koju cenu ne pristaje da se vozi avionom.

Fobija od letenja avionom razlikuje se po tome da li osoba ima strah od rušenja aviona ili je u pitanju strah od zatvorenog prostora – klaustrofobija, zbog kog osoba ima napade panike kada se nađe unutar tesne kabine aviona, istakla je profesorka psihijatrije i šefica katedre za Program oporavljanja od traume i anksioznosti pri Univeriztetu Emori, Škole za medicinu, Barbara Rotbaum.

Kao i kod drugih fobija, razum slabo može da utiče na upravljanje tavim strahom. Procenjuje se da su životne šanse za smrt u avnionskim nesrećama 1 u 20 000 slučajeva, dok je smrt u automobilskim nesrećama češća – 1 u 100 slučajeva, a uzrok smrti kao što su bolesti srca, učestalost je 1 u 5 slučajeva. Terapije koje su se pokazale efikasnim u lečenju straha od letenja su primena virtuelne realnosti ili neka od formi kognitivno-bihejvioralnih metoda, preporuka je profesorke Rotbaum.

4. OLUJA I GRMLJAVINA

Buka nastala kao proizvod oluje i svetlosni efekti na nebu kod nekih ljudi uzrok su ubrzanog rada srca i znojenja dlanova. Neki od njih ove vremenske prilike jednostavno ne mogu da podnose pa se zbog toga čak i sele u druge delove sveta, gde vlada drugačija klima.

Na osnovu ispitivanja sprovedenog nad studentima u 2006. godini, 73% ispitanika pokazalo je mali/prilagođeni strah od vremenskih prilika.

„Mnogi od njih su za ovo istraživanje izjavili da ovaj strah nikad nikome nisu priznali, zbog sramote”, navodi profesor Džon Vestfeld sa Univerziteta Lova, za Live Science, i smatra da postoji još mnogo ljudi koji imaju ovaj strah.

Što se tiče terapija, profesor je istakao značaj razumevanja društva i terapije za borbu sa anksioznošću i panikom.

5. MRAK

Za decu je nestanak svetla uzrok automatske panike i straha od Babaroge ili drugih čudovišta koja će iskočiti ispod kreveta ili iza ormara. Strah od mraka je i najčešći dečiji strah. „Deca veruju u sve što mogu da zamisle, pa i to da će iz mraka izaći kidnaperi i da će ih oteti ili da će lopovi odneti njihove igračke”, ispričao je profesor psihologije i direktor Centra za proučavanje deteta u Virdžiniji, Tomas Olendik. On smatra da strah od mraka ima u korenu strah od neočekivanog, i da može da preraste u fobiju (Niktofobija) ukoliko napreduje, kao i da može da se nastavi čak i kada osoba odraste, ako se ne tretira.

6. VISINA

Strah od visine je najzastupljeniji strah i jedna od najčešćih fobija (uz strah od javnog nastupa) i procenjuje se da 3-5% populacije pati od fobije koju zovemo akrofobija.

Dok su naučnici smatrali da je akrofobija strah od normalne visine, nova istraživanja su otkrila da ljudi koji pate od akrofobije zgrade vide višim nego što one zapravo jesu.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u žurnalu Proceedings of the Royal Society B.

7. NEPOZNATI LJUDI

Pomisao na to da govorite ispred nepoznate gomile ljudi čini da se zacrvenite u licu, izaziva znojenje i stvara mučninu – ovo su znaci da imate socijalnu fobiju. Ova fobija ne ograničava se samo na javni nastup, već i neprijatnost koja nastaje ako jedete ili pijete ispred drugih ljudi, a može da se proširi na kompletnu fobiju ispred svake osobe koja nije član porodice. Strah se javlja obično u detinjstvu ili adolescenciji, razvija se obično oko 13. godine.

8. STRAŠNA MESTA

Strah od bilo kod mesta sa kog se odlazak ili bekstvo čine teškim ili nemogućim zove se agorafobija. Na listi takvih mesta nalaze se najčešće liftovi, otvoreni tereni za sportske događaje, mostovi, javni prevozi, zastoji u saobraćaju, šoping centri i avioni, prema navodima Majo klinike. Ovakav strah može da dovede do toga da osoba ne želi da napusti svoju kuću, izbegava da putuje kolima ili da se nađe u gužvi.

9. PAUKOVI

Nisu samo tarantule, ogromni i smrtonosni paukovi ti koji izazivaju strah u ljudima, isti osećaj može da potiče od običnog, bezopasnog pauka. Ova fobija 4 puta je češća kod žena u odnosu na muškarce.

Iz ugla evolucije, ovo može da se objasni time što su žene u potrazi za hranom često na skrovitim mestima sretale ove neprijatne insekte i da je faktor straha u ovim slučajevima štitio život i majke i njihovih beba koje su nosile sa sobom. Muškarci su u tom periodu morali da se nose sa većim rizicima, time što su se u potrazi za hranom bavili lovom, gde bi ih skakanje na pojavu pauka skupo koštalo.

10. ZMIJE

Ekstreman strah od zmija smatra se strahom koji je evolucija usadila u ljude, nalažu stručnjaci. Nekada davno, susret sa smrtonosnim paukom ili zmijom bio bi pitanje života ili smrti. Istraživanje gde je zadatak za decu i odrasle bio da izdvoje slike na kojima se nalazi zmija ispostavilo je brzinu veću nego kada je trebalo da izdvoje slike, na primer, žabe ili cveća. Sposobnost da uočimo zmiju pre nego neke bezopasnije životinje ili objekte kažu stručnjaci da je osobina koja je naše pretke očuvala u žvotu u divljini.