Britanski Gardijan objavio je zanimljiv tekst o srpskoj pljeskavici koji je za njega napisala Marija Petrović.
Marija, koja vodi blog „Palačinka”, o pljeskavici je napisala da je deo tradicionalne kuhinje koji se zadržao i u urbanim ugostiteljskim objektima.
O srpskom specijalitetu napisala je da se služi u zemički, sa ljutom paprikom, lukom, sirom ili kupus salatom. Najbolja pljeska pravi se u kioscima, a ne u restoranima.
Marija je za britanski Gardijan napisala da u pljeskavicu možete da stavite i dodatke. Uglavnom je to urnebes, ali ga ljudi i izbegavaju zbog luka i pikantnog ukusa.
Ona je rekla da u pljeskavici uživaju svi podjednako – i mladi i stari, i bogati i siromašni.
Što se tiče ukusa, on baš nije „sofisticiran”. To je obično jelo, ali ukusno i sočno.
Obična pljeskavica pravi se od mlevene junetine ili miksa junetine i svinjetine, a odnos mesa je veoma važan.
Važnu ulogu u ukusu imaju namazi i salate. Možete dodati i Olivijer salatu, koja je mešavina krompira, povrća, kuvanog mesa i majoneza.
Što se tiče serviranja, Marija kaže da se gurmanska pljeskavica služi sa crnim i belim lukom, ljutom paprikom i sitnim kockama sira.
Postoji i punjena pljeskavica sa sirom, šunkom ili slaninom u sredini.
Marija je poručila strancima da moraju da probaju pljeskavicu jer stajanje u redu kod kioska je ujedno i odlična prilika za upoznavanje sa stanovnicima Srbije.
Što se tiče cene, Marija piše da nije skupo, obično košta između dve i tri funte.
Najbolje mesto da pojedete pljeskavicu je ispred kioska ili restorana brze hrane, dok se unutra nalaze samo prodavac i roštilj majstor. Dođete ispred kioska, naručite pljeskavicu koju želite, sačekate nekoliko minuta i izaberete dodatke.
Marija na kraju piše da „bez obzira koliko su teška vremena ili ljudi nemaju novca, oni će jesti dobro. Moji roditelji često kažu da ne poseduju ništa luksuzno jer su pojeli sav svoj novac”.
