U petak se u Beogradu održala prva gastro - vinska poema ’’Božanstvena komedija’’. Tomislav Gretić u potpunosti je oduševio beogradsku publiku u čak 11 navrata, tanjir za tanjirom, kreacija za kreacijom, u toku ovog sedmočasovnog, apsolutnog hedonizma.
Sa početkom u 19h, otvoren je tematski gastro – vinski maraton, u kom je ograničeni broj gostiju imao prilike da gustira pažljivo odabrani meni od strane Gretića, u 11 sledova. Vino je sastavni deo ove priče, pa je tako uz svaki sled gostima servirano adekvatno upareno vino, počevši od šampanjca Veuve Cliquot, koji je bio serviran kao piće dobrodošlice i pratio prvi sled. Tematika ”Božanstvena komedija” propraćena je u sva svoja tri čina, Raj, Čistilište i Pakao.
Tako su Raj obeležili svetli i delikatni sledovi, gde su svoje mesto među belim kremovima i penicama našli Jakobova kapica, škampi, brancin i bakalar, propraćeni svežim belim vinima.
Čistilište nije ništa manje ostavilo počišćene tanjire. Svinjski pauflek, guščija jetra i teleći obrazi milovali su nepce u kombinaciji sa pečenim kruškama, penom od slanine, čorbom od cvekle, sosom od rena, pistaćima i bundevom. Barikirani chardonnay, penušavi rose i sorta Frankovka našli su ovde svoje idealne parove. Nastavljajući dalje ka klimaksu, dolazimo do Pakla. Dok se iz velikih lonaca širio miris tamnog ragua od goveđeg repa, nazirale su se crne tempure od puževa i crno sočivo, na tanjirima se crvene krvavice, argentinski rib-eye, sosevi i kremovi od cvekle, maline i jagode, sve do pečenih crvenih feferona koji su začinili finalno jelo : tostirano i hladno juneće srce. Ove ekslpozije u ustima propratila su jača crvena vina, bojeći usta i zube gostiju, koji se sada već uveliko smeju od užitka.
Nakon toga nastupio je masterbarista i jedan od najvećih eksperata kafe u regionu Nik Orosi iz Eliscaffe-a u Zagrebu. Držao je kratku prezentaciju o kafi, zatim servirao na tanjiru hladni espresso od kenijske arabike u špricu i kašiku na kojoj je smrznuto reducirano bademovo mleko. U jedan sat ujutro, konobari i kuvari se okreću ka gostima noseći maske na licu. Prilaze stolovima i redom vežu prisutnima povez oko očiju. Vreme je za dezert. Gostima je data kašika u ruke i prepušteni su delikatesi koja se sa pravom zove ”Mrak”. U ustima se mešaju različite nijanse čokolade, ističu se đumbir i čili, različite teksture se spajaju u jedno. I nije gotovo. Tradicija nalaže da se ne može bez rakije. Šljivovica ”Rtanjska duša” nastupa na scenu. Odležala, krasna, puna tela i jaka, daje jedno čvrsto obećanje da je sve ovo tek početak.
Ovaj spektakl za sva čula nije izostavio zvuk. Tri različite muzičke izvedbe pratile su redom činove. Dva anđela u belom, Katarina i Ljubica, dodirivale su dušu notama klasičen muzike, dok je bend ”The Cat, The Wolf and The Swagger” izazivao neprestane aplauze publike. Pakao je dramatizovao DJ Peca, prateći tamu svemirskim zvucima.
Veče koje će svi prisutni dugo pamtiti dugujemo ovom neverovatnom chefu, koji kao da zna tačno šta publika želi da oseti i doživi. Organizacija ovog dešavanja zahtevala je puno truda, ali kada je Tom Gretić u pitanju, sve je nekako lakše.
– Predivno je sarađivati sa Tomom. U svoj svojoj kompleksnosti, on je ustvari vrlo jednostavan. Dugogodišnja praksa se tako i pokazuje. Samo veliki profesionalci kao što je on, mogu da se snađu u apsolutno svakoj situaciji – kaže Sanja Aleksić, organizator i producent ovog eventa, i dodaje:
– Želim još jednom od srca da se zahvalim svim učesnicima ovog prelepog projekta. Prvenstveno Tomu i njegovom sjajnom timu, zatim ekipi iz Mikser House-a, koji su prepoznali i podržali do kraja Tomovu i moju ideju. Veliko i iskreno hvala svim sponzorima: Mario Mendek i Selekcija MM, Energy Star International i Voda Vrnjci. Posebna zahvalnost ide svim vinarima učesnicima : Bruno Trapan i ”Trapan vina”, Aleksandar Zeremski i vinarija ”Belo Brdo”, Miodrag Bjelica i ”Vinarija Bjelica”, zatim Dejan Milanović i ”Vinarija Milanović” i Milijan Jelić iz istoimene vinarije. Neizmerno hvala Vladimiru Vukašinoviću i ”Riznici vina” na velikoj pomoći , TOB-u na čvrstoj podršci, kao i svim gostima koji su nam ulepšali veče. Sve je ovo bilo moguće zahvaljujući vama – zaključila je ona.
Popričali smo sa Tomom Gretićem nakon više nego uspešnog prvog nastupa u našoj prestonici.
Vi ste već dugo u ovom poslu. Ono što se nalazi iza pozorišne scene je svakodnevni, mukotrpni rad. U čemu nalazite Vašu pokretačku snagu?
– Kao i u svakom poslu najvažnija je ljubav prema onome što radite. Odraditi 15 sati u teškim uslovima, na nogama, u buci, na visokim temperaturama, stvarno nije lako. Ali je zato neopisiv osećaj kada nakon dugog radnog dana sednete, zapalite cigaretu i popijete čašu vina. Pogotovo ako je večera i servis prošao glatko i bez greške, osećaj je polu erotičan i skoro orgazmičan. I zaboravite da sve to morate ponoviti i sutra. Ta energija vas vuče napred i tera vas da budete sve bolji i bolji.
Koje emocije želite da izazovete u ljudima kada probaju Vaša jela?
– Emocije u mojim jelima su moje osobne i širokog su spektra. Ako se gost još u njima i prepozna onda se radi o uspešnom jelu. Pošto je hrana vrlo lično iskustvo tako su i emocije vrlo različite. Volim kuvati za ljude koji žive da bi jeli, a ne za one koji jedu da bi živeli. Ovim drugima je jako teško objasniti emocije u hrani.
Uspon i slava uvek nose određene rizike. Koji su to rizici kada je Vaš posao u pitanju?
– Svaki kuvar je dobar koliko i njegovo poslednje jelo koje je poslužio. Tajna je u balansu između ukusa sopstvenih ideja i nekakvog glavnog toka koji je svima prihvatljiv. Kuvari kao veliki egoisti nekad moraju raditi kompromise da bi naše kreacije bile prihvatljive širem krugu ljudi. To hodanje po užetu je največi rizik u gastronomiji.
Ovo je bio jedan vrhunski gastronomski ali i tematski događaj. Koliko je zapravo tematika bitna, kada je Vaš stil kuvanja u pitanju?
– Obožavam raditi tematske ivente. Vrlo je izazovno svoje kuvanje staviti u neke frejmove i njima izraziti svoju kreativnost. Taj balans između samokontrole kroz određenu tematiku i želje za nečim novim i drugačijim je vrlo zahtevan ali i ispunjava. Mada moram reći da ja od svog stila kuvanja ne želim odstupati previše. Uvek se mora prepoznati sopstveni stil kuvanja bez obzira na tematiku večere.
Kako doživljavate našu publiku?
– Kod beogradske publike vidim glad za ovakvim iventima. Veliku dozu znatiželje. Razdraganost i entuzijazam. To su sve odlični predznaci koji kad se spoje sa otvorenošču i širokoumnom percepcijom kuvarstva nude nama kuvarima poligon za stvaranje i našim gostima ivente za uživanje i ispunjavanje skrivenih želja za hedonizmom kroz hranu i vino.
Da li planirate još ovakvih manifestacija u Beogradu?
– Sa moje strane želja postoji za još ovakvih manifestacija u Beogradu. Najteže je nešto napraviti prvi put. Mislim da sa svakim novim iventom možemo biti sve bolji i bolji na obostrano zadovoljstvo. Sedim na stepenicama iznad dvorane u Mikseru oko dva ujutro i gledam srećne ljude koji su upravo prošli kroz sedmosatni teatar ukusa, boja i mirisa, kako hrane tako i vina. Gledam zadovoljne vinare koji kao mala deca ponavljaju u glavi sledove koji su bili spareni sa njihovim vinima. Širokim osmesima i dignutih čaša slave plodove svoga mukotrpnog rada. Gledam i kuvare koji umorno ali zadovoljno promatraju sa distance svojih ruku delo, srećne i zadovoljne goste. Gledam prijatelje koji su glasni i skeptike koji su čuđenju. Gledam konobare koji još uvek pod maskama neprimetno odrađuju zadnje trenutke Božanstvene komedije. Slušam muziku koja ni u jednom trenutku nije bila pozadinska kulisa nego sastavni deo celine koju smo želeli prezentovati. Gledam Ivana Lalića koji je izvan sebe od sreće i Sanju koja je, kao i celo veče, iznad svih i u potpunoj kontroli. Gledam stolove, prazne tanjire, prazne čaše, gledam poteze širokim kistom i masnom bojom kako stvara prekrasne slike završetka. Gledam i u sebe…zadovoljan, umoran, srećan. Mozak radi 300 na sat… Šta nakon ovog? Samo bolje, više, jače, jer je naprosto zavisno – priča Tomislav Gretić, šef kuhinje u hotelu Monte Mulini u Rovinju.
