ORIGINALNI RECEPT: Ovakvu pastu BOLONJEZE nikada niste probali

Bolonjeze je možda i najpoznatiji mesni umak na svetu, ali je zanimljivo da na globalnom nivou nije najpopularniji u izvornoj verziji.

spageti
Pixabay.com

Sigurno ste nebrojeno puta kuvali ili jeli testeninu s sosom bolonjeze, ili u originalu ragù di carne (mesni ragu). I verovatno ste mnogo puta čuli da se taj umak na laganoj vatri kuva i više od dva sata, pa ste na to odmahnuli rukom, jer čemu tako jednostavan umak kuvati dva sata?!

A upravo se dugotrajnim, polaganim kuvanjem postiže sva slasnost tog italijanskog umaka kojem nijedan gurman ne može da odoli.

Ali nije samo vreme kuvanja ključno, važna je i sama tehnika, kao i sastojci.

Na, primer, verovatno niste znali da se na kraju kuvanja u sos obavezno dodaje malo mleka od kojeg postaje kremastiji, a ujedno se i redukuje kiselina iz paradajza.

Datum 17. oktobar 1982. jedan je od važnijih datuma za Bolonju, glavni grad pokrajine Emilije Romanje. Naime, tog je dana bolonjsko izaslanstvo Akademije italijanske kuhinje u Gospodarskoj komori grada Bolonje uvrstilo tradicionalnu recepturu za bolonjski ragù, odnosno umak koji je nama poznat kao bolonjeze.

Nakon višegodišnjih rasprava, sukoba, različitih verzija i razlika u tehnikama kuvanja, sastojcima i vremenu kuvanja, konačno je došlo do uspostavljanja jedinstvenog pogleda na tehnike i korake koje treba slediti kako bi se iz ovog sosa izvuklo najbolje.

Najveća greška, pak, koju prave gurmani van Italije je testenina s kojom služe ragù.

Kad se na našim prostorima, ali i drugde u svetu jede umak bolonjeze, jede se uglavnom sa špagetama. Koliko je to svuda ustaljeno, govori i sam naziv jela, jer se ne naručuje (bilo koja) testenina s raguom bolonjese, nego “spaghetti alla bolognese”. I iako to jelo postoji svuda u svetu, ono je poptuno pogrešno, barem ako pitate Italijane, koji ga ne priznaju i glasno kritikuju.

Ali da se vratimo korak unazad – kad se dogovarala i određivala receptura umaka, dogovaralo se i s kojom je testeninom najbolje služiti mesni ragù kako bi se iz njega izvukao sav njegov gurmanski potencijal. Odgovor oko kojeg su se usaglasili je – taljatele.

Umak se poslužuje sa širokim, dugačkim rezancima kako bi oni uz sebe “priljubili” to celo bogatstvo umaka, nikako ne s tankim špagetama ili kratkom testeninom kao što su pene, fusili ili rigatoni (iako ćemo često videti umak poslužen baš s takvom testeninom).

Dopušteno je tim umakom nadevati i lazanje, uz obavezno dodavanje umaka bešamela, koji daje punoću kremaste strukture i sočnost samom jelu.

A evo i koji je to recept oko kojeg su se Italijani dogovorili da bude zvanični.

Sastojci:
  • 300 g mlevene junetine
  • 300 g pasiranog paradajza
  • 150 g slanine
  • 50 g šargarepe
  • 50 g stabljike celera
  • 50 g luka
  • ½ čaše belog suvog vina
  • ½ čaše punomasnog mleka
  • 3 kašičice maslinovog ulja ili 50 g maslaca
  • so i biber prema ukusu
  • mesni bujon po potrebi
Priprema:

Slaninu narežite na sitnije kockice pa je popržite “na suvo” u dobro zagrejanoj široj posudi. Dodajte maslinovo ulje ili maslac, sitno seckanu šargarepu, celer i luk pa sve lagano prodinstajte na srednje jakoj vatri. Dodajte mlevenu junetinu pa je dobro propržite uz stalno mešanje kako biste meso dobro usitnili i razbili veće grudvice.

Napomena: neke škole zagovaraju da se meso proprži u zasebnoj posudi pa tek onda spoji sa lukom, šargarepom i celerom, možete probati i tako. Potom dodajte vino, lagano promešajte, pustite da ispari alkohol pa nakon 5 minuta dodajte pasirani paradajz.

Sve dobro izmešajte, poklopite posudu, smanjite vatru pa kuvajte dva sata uz povremeno zalivanje mesnim bujonom (po potrebi). Na samom kraju kuvanja dodajte mleko, posolite i pobiberite, promešajte i poslužite uz taljatele i pospite rendanim parmezanom ili napravite lasagne al forno (lazanje zapečene u rerni).



loading...