Bio je rasprostranjen, kako u selima, tako i u planinskim delovima. Snohačenje niko nije smatrao grehom, pa čak ni mladi muškarci čije su žene spavale s njihovim očevima, jer su i oni ponavljali ovaj običaj kada su odrasli.
Snohačenje je seksualni odnos između svekra i snaje, koji se javljao zbog seksualne nezrelosti ili odsutnosti sina, i to je trajalo sve do njegovog punoletstva. Ovaj običaj nije smatran za greh, a poštovao se od 1878. godine, pa sve do kraja Drugog svetskog rata.
Snohačenje smo nasledili od Južnih Slovena, postojalo je od 1878. godine, pa sve do povlačenja Otomanskog carstva s Balkana 1912. Međutim, potpuno je iskorenjeno tek krajem Drugog svetskog rata.
Praktikovale su ga sve klase društva, bez obzira ne etničku pripadnost i veroispovest.
Međutim, ovaj običaj nije se “poštovao” samo u Vranjskom kraju, već i u Pomoravlju, gde je pravilo bilo da se oženi maloletni dečak, koji još uvek nije sposoban za seksualne odnose, sa odraslom devojkom.
Nažalost, iz ovakvih veza, često se dešavalo da snaja svekru rodi dete.
Bio je rasprostranjen, kako u selima, tako i u planinskim delovima. Snohačenje niko nije smatrao grehom, pa čak ni mladi muškarci čije su žene spavale s njihovim očevima, jer su i oni ponavljali ovaj običaj kada su odrasli.
Ovaj bizaran običaj je pronašao i svoje mesto u romanu “Nečista krv” Bore Stankovića, gde se govori o deda Velji koji je sa svim svojim snajama snohačio, a one su ostajale trudne s njim.
– Svi iz jednog sela kao da su od jednog oca, matere, jedne kuće, a ne iz čitavog kraja – na ovaj način je Bora Stanković u svom romanu opisao snohačenje.
