Obično slušamo o tome da žene ostaju kod kuće kako bi gajile decu i vodile računa o domaćinstvu. Međutim, u današnje vreme dešava se i da očevi porodica ostaju u domu, brinu o deci, uštedi u domaćinstvu.
Da, da, dobro ste nas razimeli! Danas je sasvim normalno da je žena ta koja odlazi na posao i zarađuje, a muškarac čuva decu, vodi brigu o domaćinstvu i trudi se da uštedi novac pri kupovini manirnica i drugih potrebština.
Zahvaljujući portalu ViralNova, možete da pročitate ispovesti pet muškaraca koji ne rade, već čuvaju decu, a koje će vas osloboditi predrasuda o muško-ženskim poslovima jednom za svagda!
“Ja i moja žena se često šalimo na temu da je ona muško u kući, ili da ona nosi pantalone u kući. Ja sam jednostavno bolji sa decom, a i naši ljubimci me više vole. Ona pokazuje da to ceni, a meni je bolje jer provodim vreme sa mojim malim anđelom koji misli da sam centar sveta.”
“Uvek mi se čini kao da nema dovoljno vremena da se cela kuća raspremi i očisti. Pošto ne idem na posao već radim po kući, volim da se našalim da ću od novca koji preostane od poreza da kupim kecelju na kojoj piše: “Mrzim kućne poslove.”
Međutim, pekla bi me savest kada bih zamolio Andreu da mi dodatno pomogne jer rasprema kuću inače kada se vrati sa posla. Ona ipak za razliku od muževa koji odlaze na posao i nemaju pojma koliko je ženi teško da sve održava u redu i čistoći, to shvata, pa me i razume.”
“Ja se trudim da moja žena zatekne sve na svom mestu kada se vrati kući i da nema oko čega da se nervira već samo da uživa u vremenu koje provodi sa našom malom ćerkom. Dok ona spava ja igram igrice, kada ona igra igrice ja sam na Reditu i to joj je savim ok.”
“Iskreno, mislim da je dar to što sam tata koji je većinu vremena kod kuće. To nije nešto što vam oduzima muškost ili čini vas manje vrednim. Jednostavno ste prihvatili životne činjenice onakvim kakve jesu, i ostali kod kuće da vodite računa o deci i domaćinstvu dok žena zarađuje. Ja odgajam našu ćerku jer je tako najbolje za sve!”
“Opredelili samo se da ja ostajem kod kuće, a žena da se vrati na posao od kada je naš sin imao šest nedelja. Sada ima pet godina, ja ga još uvek čuvam ali kada krene u obdanište započeću sopstveni posao, jer oduvek želim da pravim nameštaj i stvari od drveta. Za to nikad ne bih imao priliku da sam ostao vodinstalater kao pre njegovog rođenja. Jedino što mi je krivo jeste što je tako brzo porastao i već sledeće godine ide u vrtić pa ću manje vremena provoditi sa njim. Deca tako brzo rastu. To što sam ostao kod kuće da ga čuvam umesto da radim, smatram svojim najboljim izborom u životu.”
