Mnoge pesme Zdravka Čolića i dan danas pevušimo, no jedna od njih krije kobnu sudbinu mladalačke ljubavi! U pitanju je pesma "Pjevam danju, pjevam noću"....

 

Mina (Vilhemina) Karadžić bila je kći reformatora srpskog jezika, Vuka Stefanovića Karadžića.

Bila je zvezda bečkog života, obrazovana i talentovana (bavila se i slikarstvom), okružena naujglednijim ljudima od kojih su mnogi bili njeni udvarači. Govorila je 4 svetska jezika i odlično svirala klavir.

S druge strane, Branko Radičević je bio siromašni student i pesnik, uz to i bolestan od tuberkuloze zbog čega je upisao studije medicine. Bio je nadaren za pisanje, slikarstvo i jezike, ali, podmukla bolest (od koje mu je umrla cela porodica!) ga je omela u tome.

Upoznali su se u bogatoj kulturno-intelektualnoj sferi koja je naprosto cvetala nakon definitivnog oslobađanja od Turaka, stoga i ne čudi što se romantični skromni student zagledao u “najpoželjniju devojku”, koja je uzgred bila i prava lepotica.

Ni Mina nije bila imuna na talentovanog pesnika, o čemu svedoči njeno potonje pisanje o njemu, kao i Brankova pisma Đuri Daničiću. No, siromašni bolesni student nije se ni nadao da platonska ljubav može biti konkretizovana, te joj je napisao pesmu.

Napisao joj je pesmu u kojoj je oslovljava sa “sele” (što je bilo uobičajeno za to vreme), u kojoj želi da je “metne međ zvezdice”.

Pevam danju, pevam noću,

Pevam sele, što god hoću;

I što hoću, to i mogu,

Samo jedno još ne mogu:

Da zapevam glasovito,

Glasovito, silovito,

Da te dignem sa zemljice,

Da te metnem međ’ zvezdice.

Kad si zvezda, sele moja,

Da si među zvezdicama,

Među svojim, sele moja,

Milim sestricama.

Izmučen i siromašan, Branko umire od tuberkuloze 1853. u 29. godini, neki izvori tvrde da je u bolnici pored njega bila Minina majka, no, ne slažu se svi biografi oko toga.

Pet godina kasnije, Mina se udaje za Aleksu Vukomanovića, osnivača katedre za srpski jezik, istoriju i književnost na beogradskom Liceju (što joj omogućava da nastavi misiju svog oca Vuka Karadžića).

Dobili su sina Janka, međutim, Aleksa umire nakon nepune dve godine braka. Mina ostaje sama, da se bori za sebe, svoje dete i očuvanje srpskog jezika i kulture. Zlatni dani njene mladosti, kada se uživalo uz zvuke klavira i poziralo najcenjenijim slikarima, zauvek su prošli.

Kada je stasao, Minin i Aleksin sin Janko odlazi kao dobrovoljac u srpsko-turski rat i gine 1876. godine. Mina tada ostaje potpuno sama. Preminula je 18 godina nakon smrti jedinca, u 66. godini.

Time se gasi loza Vuka Karadžića…



loading...