Dok god budem živa, nikad neću prestati da se pitam kako to da zgodni i lepi muškarci uvek završe pored izuzetno ružnjikavih žena?
Prvi put sam takav par videla pre mogo godina dok sam ležala u bolnici, zbog rutinske operacije. Ona sa kratkom plavom kosom, bela i pegasta, sa krivim zubima – bila je moja cimerka u bolnici.
Ne mogu da kažem da je bila zanimljiva, čak ni simpatična. Ali kada joj je došao u posetu muž, bila sam šokirana. Crn, visok i izuzetno zgodan muškarac je oženio ovu bezličnu ženu.
Dok su stajali pred mnom, ona mu je nešto zvocala dok je on zaljubljeno gledao u nju. Pošto smo ostali godinama u kontaktu, saznala sam da ga je ona ostavila: udala se za bogatog čoveka koji joj je skidao zvezde sa neba.
Nasuprot ovoj priči je ona o mojoj zgodnoj drugarici Ani. Ona je visoka, vitka, prirodna brineta, koja je prešla tridesetu. Nema muškarca pored sebe. Iako je veoma zanimljiva, komunikativna i obrazovana ona ne može da nađe momka. Živi sama. Prilaze joj samo oni koji traže avanturu, ništa ozbiljno.
Sad mi objasnite: zašto nesimpatične devojke uvek pogode pravo u metu, dok lepotice izvise na kraju?
Možda je sve do muškaraca? Možda ne žele da ožene lepoticu zbog ljubomore, kompleksa? Veruju da ih bezlična žena nikad neće prevariti i ostaviti zbog drugog muškarca?
