U scenama koje je odigrao sa Leonom Lučevim (Jovča), Vlasta Velisavljević kao da je sažeo sve ono što ga je karakterisalo kroz glumačke decenije.
Tanasije je u Velisavljevićevoj interpretaciji samo naizgled nevešti pomoćnik, oličenje „malog čoveka“, koji uvek promućurno zna šta je njegov interes.
Zbog toga, ali i zbog izuzetne vitalnosti (glumio je praktično do kraja života), Vlasta je bio miljenik gledalaca.
Od početka 21. veka Vlasta Velisavljević slobodnije je govorio o svojim životnim tegobama. Početkom 1943. godine, sa samo 17 godina, interniran je u koncentracioni logor Dortmund Herde u Nemačkoj.
Godine 1944. godine pobegao je iz logora. U srpskoj prestonici je doživeo savezničko bombardovanje, glad i siromaštvo.
Po završetku rata pokušao je da pobegne u u Ameriku. Nije uspeo, pa je uhapšen i odveden u zatvor koji se tada nalazio na beogradskoj Adi.
Nedugo nakon puštanja na slobodu, 1950. godine, uhapšen je i odveden u zatvor na Banjicu, odakle je prebačen na Goli otok. Tu je proveo tri godine.
Godine 1953. rehabilitovan je i vraćen u Beograd. Ipak, zbog njegove prošlosti, ne samo da su mu vrata bine u pozorištima bila zatvorena, nego mu nisu dali ni da gleda predstave za koje je imao karte.
Kada je konačno došao do prilike da glumi, Vlasta je u višedecenijskoj karijeri igrao u 45 dugometražnih filmova, 61 televizijskom filmu i 57 serija.
Na filmskom platnu prvi put se pojavio 14. jula 1959. godine u ratnoj drami Noći i jutra u režiji Pjera Majhrovskog.
Repriza četvrte epizode serije Nečista krv je na Prvom programu RTS-a u subotu, 18. decembra u 16 sati, a u subotu i nedelju uveče, očekuju nas nove epizode najgledanije domaće serije Nečista krv.
